ОВЕ ГОДИНЕ ОДЛИЧНИ ПРИНОСИ! Домаћи лук протерује увозни и са пијаца и из маркета
Какво ће инотрговање бити ове године, знаће се на крају календара
На домаћем тржишту тренутно има само нашег лука јер, уколико би га било из увоза, не бисмо га плаћали од 30 до 35 динара килограм на пијацама и у маркетима. Прошле године је у ово доба килограм лука на велико коштао 20 динара, да би се у децембру продавао за 30 и 35 динара, а у марту вредео на велико 60 динара. Произвођачи очекују да ће таква цена бити и ове зиме.
КУЋЕ НА ЗЛАТИБОРУ И ДО 580.000 ЕВРА: Викендице постају скупље од вила у Београду, ова локација је најпопуларнија
ДРУГИ ИЗВОЗНИ АРТИКАЛ ИЗ СРБИЈЕ: Ова житарица из Сомбора тражена је у целој Европи!
ИЗНОС НОВОГ МИНИМАЛЦА ЗНАЋЕ СЕ ЗА ДВЕ НЕДЕЉЕ: Преговарају послодавци и синдикати, одлуку доноси влада
Наша земља је прошле године истовремено извозила и увозила црни лук. По подацима Привредне коморе Србије, прошле године смо га мало више продали страним тржиштима – 20.634 тона – него што смо га увезли – 18.465 тона.
Какво ће инотрговање бити ове године, знаће се на крају календара, али на почетку економске године, која се у пољопривреди рачуна од 1. септембра, велики произвођачи увелико ваде лук и кажу да су приноси одлични, 95 па и 100 тона по хектару. Ако се они упореде са прошлогодишњим просеком од 70 до 80 тона, постоје добри изгледи да ћемо лука имати још више на страни извоза али и да ћемо га мање куповати напољу.
Упоредо са вађењем лука, повртари су почели и сетву тог поврћа, које ће доспети догодине у јуну, док су овај што сада ваде посејали крајем фебруара и почетком марта.
Велики произвођачи, који не раде са накупцима већ са правним лицима, већ су почели лук да продају у Румунију, Бугарску и Северну Македонију и испоручују овдашњим великим трговинским ланцима.
Један од њих, Драган Гуљаш из Силбаша у општини Бачка Паланка, каже за Дневник да род није добар зато што је клима била добра за лук, већ су искључиво заслужни системи за наводњавање и примена заштитних средстава.
Он сматра да ће у наредне две до три године на тржишту остати само велики произвођачи, а мали нестати јер се без улагања, механизације и потпуне примене агротехнике, производња не исплати.
Већ ове године у бачкопаланачкој општини више мањих повртара је истањирало род јер је лук ситан, што показује да без заштитних средстава не успева, казао је Гуљаш.
Дуго година се, додаје он, бави луком, али је 2012. године престао да га ради, све док 2016. године није почео да купује механизацију.
-Схватио сам да без машина нема зараде јер ручна обрада захтева ангажовање великог броја сезонских радника па када се они плате, трошкови буду велики. Сада имам све од машина – за сејање, вађење и пречишћавање, пакерицу, бокс-палете, и са свега два-три радника обављам целокупну производњу, једино што ми треба још простора за складиштење, каже Гуљаш.
Он каже да је механизацију куповао и захваљујући новчаним подстицајима које је добијао од Покрајине и Републике.
На домаћем тржишту тренутно има само нашег лука јер, уколико би га било из увоза, не бисмо га плаћали од 30 до 35 динара килограм на пијацама и у маркетима, кажу произвођачи.
Прошле године је у ово доба килограм лука на велико коштао 20 динара, да би се у децембру продавао за 30 и 35 динара, а у марту вредео на велико 60 динара. Произвођачи очекују да ће таква цена бити и ове зиме.
Наш лук добро се продаје у околним земљама
Прошле године лук смо највише извозили у Црну Гору, Румунију и БиХ, а увозили из Северне Македоније, Египта, Албаније и Турске.
Велики произвођачи сада очекују да домаћи лук нађе место и на тржиштима Словеније, Хрватске, Грчке… јер о томе преговарају са тамошњим трговцима и ако се договоре о цени, камиони у које може да стане по 24 тоне лука, поврће брзо могу да испоруче.
УМЕСТО ЛЕТОВАЊА: Продаја викендица у Србији порасла за 39 одсто, а ово су најтраженије локације!
НАЈСКУПЉЕ ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ НАЛАЗИ СЕ У СРБИЈИ: Хектар њиве продат за 100.000 ЕВРА
Свет препознао нашу иновативност: Србија напредовала на листи паметних земаља за још четири места
ОВА ЗЕМЉА ПРОФИТИРАЛА ЗА ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ! Пораст броја туриста за 15,3 одсто
