КАКО ДА УШТЕДИМО ПАРЕ ОД ПЛАТЕ? Постоје ситнице на које не обраћамо пажњу - уз помоћ ових трикова смањиће се "рупа" у новчанику
Постоје неке "ситнице" на које не обраћамо пажњу.
Половина запослених грађана Србије зарађује до 60.500 динара месечно, јасно је да не треба пуно труда да се потроши толика плата. Међутим, добар део плате оде и због грешака које правимо, као и незнања да правилно располажемо парама, колико год их имали или немали. Тако неки купују производе који су на попусту без обзира на то да ли су им они потребни, док неки не могу да одоле апликацијама за наручивање хране, иако је углавном јефтиније поручити директно од ресторана.
Како истиче председник Удружења потрошача Ефектива, поред лоших навика попут пушења цигарета, постоје неке "ситнице" на које грађани ни не обраћају пажњу, али када се ти трошкови нагомилају, може да се створи "рупа у новчанику".
ДА ЛИ СРБИЈА ИМА НЕШТО СА КРЕДИ СВИС БАНКОМ? Криза дрма цео свет, како ће то да утиче на нашу земљу?
КАКО ДА ПРОВЕРИТЕ ДА ЛИ ВАМ ЈЕ СТАН ЗАИСТА УКЊИЖЕН? Ако купујете некретнину - ОВЕ ЦАКЕ морате да знате! (ФОТО)
ЈОШ МАЛО ДО УСКРСА! Одговор на питање које све занима - да ли ће јаја ПОСКУПЕТИ и колико?
Не пратимо цене у продавницама
Као прву грешку, Гавриловић наводи куповину само у једној продавници.
- Дакле, купујемо оне ствари које су нам потребне у једној продавници, а не гледамо да ли је негде тај исти производ јефтинији - каже Гавриловић.
Иначе, за овај "проблем" постоји једноставно решење. Постоје сајтови, попут Ценотеке, који нуде преглед цена истих производа у неколико различитих маркета, где потрошачи лако могу да провере која је продавница најбољи избор.
Коришћење е-банкинга
Е-банкинг је опција коју користи све више грађана, а која има "невидљиве" трошкове.
- Деси се да неко користи е-банкинг да би платио нешто што кошта 500 или 600 динара, неке ситне рачуне, не размишљајући о томе да ће им свака трансакција бити наплаћена, рецимо, 15 динара. То нису велике паре али, мало помало, накупи се - објашњава саговорник.
Производи који одвлаче пажњу
Као наредни пример, Гавриловић наводи оне потрошаче који оду у продавницу по један или два производа, али ипак купе мало више од тога.
- Неки потрошачи крену циљано у одређени маркет, јер су видели да је тамо у току снижење, па желе да купе једну или две ствари по нижој цени. Међутим, онда оду у тај маркет и виде још неке производе који су јефтини, па их купују, иако нису дошли по њих. Често се дешава да потрошачи купују производе који им уопште нису потребни, али су јефтини - каже саговорник.
Трикови трговинских ланаца
У сличне пробле упадају и они потрошачи који не могу да одоле црвеним налепницама које означавају да је неки производ на попусту или акцијама "два плус један".
Тако су они у стању да купе производ који је снижен само јер сада кошта мање него што је коштао раније, иако им је крајње непотребан. Такође, потрошачи воле акције "купиш два – добијеш један гратис", иако су ове акције често неисплативе. Наиме, удружења потрошача неретко истичу да у овим случајевима, трговци често ово само представе као промотивну понуду, а заправо је укупна цена појединачних производа иста као и када акција није у току.
Апликације за доставу хране
Још током пандемије коронавируса, апликације за поручивање хране доживеле су ескпанзију, а интересовање за њима ни данас не јењава.
Међутим, корисници ових апликација често не обраћају пажњу на то колике су цене на апликацији, а колике на сајту ресторана. Истина је да храна из појединих ресторана на апликацијама скупља него што је у самом ресторану.
Тако је у већини случајева исплативије назвати директно ресторан и заобићи апликације.
