Продају ИМЕЈЛ АДРЕСЕ грађана: Ако сте посећивали ОВЕ сајтове, ПРИВАТНОСТ ВАМ ЈЕ УГРОЖЕНА

Са растом интернет маркетинга, трговина приватним имејл адресама грађана и фирми узима маха и у Србији, а на посебном удару су они који су се пријављивали на сајтове за групне куповине.

Како се наводи, на продаји су читаве базе адреса, раздвојених на "мушке" и "женске", а чак и пакети од неколико хиљада мејлова предузећа регистрованих у Бугарској, Црној Гори, Хрватској....

Једностравном претрагом понуда на интернету може се утврдити да се пакет од 800.000 мејлова може купити за 20.000 динара.

Узела рачун и победила: Ево ко је добитница стана у Београду (ВИДЕО)

Продавац га шаље на ЦД-у поштом, а купац плаћа поузећем. Кључно је у оваквим понудама да се клијентима "гратис" нуди и софтвер, који омогућава масовно слање порука и реклама на тако велики број адреса.

Није познато ко се на српском тржишту бави тим послом, на који начин се такви подаци прикупљају, а још мање да ли су адресе стварне.

Велики планови "Ербаса" у Србији, ради се на сертификацији и промоцији Ваздухоплоног завода

Наводи се и да је повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић позван да покрене истрагу због угрожавања приватности грађана, али да су из канцеларије повереника рекли да се такви послови не могу унапред сматрати нелегалним.

Бар не у случају када се нуде мејлови фирми и неперсонализоване адресе грађана регистрованих, на пример, на "Гуглу" или "Јахуу", додаје лист.

- Ту је важна садржина имејл адресе. Ако је неко регистрован као zlatko@yahoo.com, ово може, али и не мора да представља податак о личности. Међутим, ако неко тргује мојом адресом регистрованом на пословном домену, то је већ други случај јер се циља на конкретну особу - рекао је помоћник повереника за информације од јавног значаја Златко Петровић.

Он је додао да је право питање одакле неко добија такве податке.

Хрватски банкари у паници: Агрокор збрисао трећину добити банака

То се може утврдити једино подношењем такозваног захтева за обавештење - свако има право да од онога ко му шаље пошту на имејл затражи одговор на који начин је дошао до његове адресе, као и да инсистира да буде избрисан са листе.

Уколико буде одбијен, може да уложи жалбу поверенику који ће реаговати, извршити надзор и наложити да се испуни конкретан захтев.

ПРЕОКРЕТ: Немачки гигант који ГРАДИ ФАБРИКУ у Србији долази из КИНЕ?

- Да се не заваравамо, подаци о личности су роба. Многе од база којима се тргује, садрже и мејлове фирми, које нису подаци о личности, већ су јавно доступне на интернету и употребном специјализованих софтвера прикупљају се и групишу. Тако обједињеним базама се очигледно тргује, али то није у нашој надлежности -  објашњава Петровић.

Истиче да грађани своје податке о личности најчешће дају уз сагласност, а често се ситним словима наводи и да они могу бити уступљени пословном партнеру те фирме.