СЈАЈНЕ ВЕСТИ: ИТ сектор донео Србији милијарду евра, резултати препознати широм света

Извоз информационе технологије донео је Србији само у првој половини године милијарду евра, у поређењу са око 900 милиона евра у 2017. години. Тиме се ИТ сврстава у прва три извозна сектора, поред аутомобилске индустрије и пољопривреде. Развој ИТ сектора у Србији привукао је и пажњу "Ројтерса", који је недавно писао о томе, а чланак британске агенције је потом преузео угледни "Њујорк тајмс".

Писање Ројтерса и Њујорк тајмса о ИТ сектору у Србији не чуди директора владине Канцеларије за ИТ и електронску управу Михаила Јовановића, који каже да је очигледно да концепт дигитализације даје успешне резултате и да је препознат у свету.

Србија, иако мали играч у светским, па и западноевропским оквирима, сада генерише 10 одсто БДП-а од информационих технологија, како је приметио Ројтерс.

Тај податак истиче и Јовановић, уз то да је процена раста БДП-а до краја године четири одсто, за разлику од прошле, када је био два процента, док је укупан извоз у првој половини године, у односу на исти период лане, порастао за чак 23,2 одсто.

Важи за СВЕ! Грађани од данас имају право на бесплатну Дина картицу

То су показатељи да се раст економије и привреде базира на знању и новим технологијама, објашњава Јовановић.

Очигледно је, каже, да концепт дигитализације, један од приоритета владе премијерке Ане Брнабић, уз промовисање технологије, знања и младих, талентованих стручњака, даје резултате.

У којим компанијама раде српски ИТ стручњаци

У ИТ сектору у Србији тренутно је ангажовано око 45.000 људи.

Они раде на софтверима за најразноврсније секторе, од пољопривреде до медицине, као и на апликацијама разних компанија.

Добар део је ангажован у развојним центрима, које су водеће светске технолошке фирме, укључујући "Мајкрософт", ИБМ и "Интел", већ основале у Србији или су дале лиценце за аутсорсинг услуге локалним компанијама.

Вучић најавио отварање две нове фабрике у Нишу: Преговора и са Кинезима да улажу на север Косова

За Јовановића то значи да оне тиме обезбеђују бржи трансфер знања према домаћем ИТ сектору, али и да имамо довољну стручност у тој области, као и да је привредно окружење у Србији такво да стране компаније желе да дођу.

Како надокнадити недостатак кадрова

Информатика и високе технологије, као и дигитална агенда су будућност наше економије, рекао је раније за Ројтерс председник Србије Александар Вучић и додао да морамо да наставимо да обучавамо што више људи за рад у том сектору.

Директор владине Канцеларије каже да нам тренутно недостаје око 15.000 ИТ стручњака.

Јовановић очекује да ће укупни ефекти у овом сектору, уз подршку надлежних, бити још бољи, што би се одразило и на још већи извоз, али и на стварање додатне вредности у тој области.

- Јер, није циљ да наша памет, млади стручњаци буду само они који ће програмирати, већ који ће стварати нову вредност за Србију и себе - подвлачи Јовановић.

Зато су, истиче, и покренуте активности које се односе на то да ИТ буде обавезан предмет у основним школама, да се у средњим школама формирају специјалистичка ИТ одељења, а да се на факултете на ИТ смеровима упише за 20 одсто више студената.

И процес преквалификације је покушај да се надокнади тај недостатак на тржишту у Србији.