Србија тренутно има МАЊАК запослених у јавном сектору, а један сектор ПРЕДЊАЧИ

Иако је забрана запошљавања, која је на снази већ неколико година, продужена и на 2019, у Немањиној 11 интензивно раде на укидању ове мере и увођењу нове праксе којом ће строго контролисати запошљавање и плаћање радника из државне касе. Влада и Међународни монетарни фонд увелико раде на новом механизму запошљавања који ће морати да поштује свака служба и институција у јавном сектору, од домова здравља, преко центара за социјални рад, школа и општина до министарстава, а који ће заменити досадашњи Закон о начину одређивања максималног броја запослених.

Засадио у Србији италијанску сорту лешника, а сад их продаје на пијаци и лепо зарађује

- Ново запошљавање или примање у стални радни однос радника са уговорима о привременим и повременим пословима, више неће бити уређено законом. Уместо досадашње Владине комисије које је контролисала овај процес, држава ће увести нови систем који ће строго контролисати баш свако примање у радни однос, његове разлоге, потребе и начин. Једна од идеја је да се поново уведе кадровски план који је пре четири године постојао у министарствима и државним органима, а који би значио прецизно планирање послова и броја потребних људи, било да су у питању запослени на неодређеоно, одређено или по уговорима о привременим и повеременим пословима. Посебно ће се водити рачуна о секторима у којима је због нових околности или природе посла потребно више људи. Данас су, рецимо, европске интеграције захтеван посао где су потребни искусни и едуковани радници - кажу из Владе.

Забрана запошљавања је на снази пуних пет година, а последица овакве одлуке је нарушена структура запослености, оцењују економисти. Због тога је Фискални савет недавно изашао са препоруком да се током 2019. мора контролисано изаћи из мере забране запошљавања јер већ постоји озбиљан мањак запослених у кључним областима опште државе. Како наводе, здравство има најупечатљивији мањак кадра, чак 3.000 људи, а мањак кадрова постоји и у државној администрацији (министарствима и другим органима). Пореској управи недостаје око 500 пореских инспектора, а инспекцијским службама (тржишној, санитарној, буџетској и просветној) најмање 300 људи.

С друге стране, у просвети тренутно ради скоро хиљаду људи више него што је предвиђено законским максимумом. Међутим, детаљнија анализа даје нешто другачију слику. Тако постоје школе са великим бројем технолошких вишкова (преко 5.000 људи према подацима Министарства просвете), али и оне где на важним наставним позицијама (математика, информатика, физика) недостаје кадар.

У Фискалном савету оцењују да у Србији у државном сектору нема превише запослених, као и да је потребно урадити анализе и систематизације које ће показати право стање.

Хрватска је попут Србије увела забрану запошљавања, али је тамошња влада врло брзо увидела да је погрешила. Након што су забранили запошљавање у државним службама у јулу 2016, суседи су неколико пута доносили одлуке којима су од забране изузимали запошљавање у појединим секторима, попут здравства, образовања, социјалних служби и културе.

Забрана уведена 2013. године

Забрана запошљавања у Србији уведена је крајем 2013. и до сада је у договору са ММФ више наврата продужавана. Било је изузетака када је нов кадар примани у радни однос тамо где је постојала потреба, али је за такве потезе било потребно добро образложење и одобрење владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање.