КРЕДИТ ЗА СТАН ЈЕФТИНИЈИ ОД КИРИЈЕ: Морате да задовољите ЈЕДАН УСЛОВ да би вам банка одобрила кредит
Камате никада нису биле ниже, а зајмова је све више.
Иако цене некретнина у Србији настављају да расту, чини се да је за оне који одлуче да купе стан путем стамбеног кредита, сада прилично повољан тренутак.
Камате су ниске, банке нуде разне погодности и олакшице. Народна банка Србије прошле године је донела препоруку да се учешће у стамбеним кредитима са 20 одсто смањи на десет, али такве услове нуди тек неколицина банака.
ЕЛОН МАСК ЈЕДНИМ ТВИТОМ "ДИГАО" БИТКОИН: Ово је магична реченица због које се криптовалута вратила у игру
КО ЋЕ МОЋИ ДА ДОБИЈЕ НОВАЦ ЗА ЗАМЕНУ СТОЛАРИЈЕ? Детаљна процедура - када грађани могу да се пријаве
СРПСКЕ КОМПАНИЈЕ УВЕЋАЛЕ ДОБИТ ЗА ПЕТИНУ АЛИ СУ СЕ И ЗАДУЖИВАЛЕ: Запослено више од 43.000 нових радника
Званични подаци показују да број стамбених кредита расте из године у годину. Тако смо у 2006. години имали свега 25.000 стамбених кредита, да би тај број у 2015. први пут прешао 100.000, а данас је и већи од 135.000.
Каматне стопе за кредите индексиране у еврима крећу се већ од 2,7 одсто, а према подацима Удружења банака Србије, просечна камата је око 2,8 процената. Ефективна каматна стопа може се видети и на сајту Народне банке Србије, па купац некретнине може лако да упореди понуде свих банака и да одабере ону која му највише одговара.
Запослење као главни предуслов
Један од главних услова за одобрење кредита је запослење клијента. Пандемија корона вируса довела је до ситуације да су одређене професије и сектори мање „пожељни“ када је реч о позајмицама. Углавном је реч о областима које су највише погођене пандемијом, попут радника у туризму, аутопревозника, хотелијера и слично. Свакако, реч је о процени ризика клијента која банке раде и иначе, када је стање редовно.
-Критеријуми за одобравање кредита у директној су пропорцији са ризиком који постоји на тржишту, а који тренутно сигурно јесте већи него пре избијања пандемије. Зато звучи логична реакција банкара који морају да испрате сваки моменат повећаног ризика- рекао је недавно економиста Душан Узелац.
Такође, битна је и укупна кредитна способност клијента, а ту се рачунају и задужења по кредитним картицама и дозвољени минус. Зато треба водити рачуна, како не бисте дошли у ситуацију да се извештај Кредитног бироа не допадне банци приликом разматрања захтева за зајам.
За колики рок отплате ћете се одлучити зависи од индивидуалне процене. Некоме одговара дужи период како би имао нижу месечну рату, док неко жели бржу отплату, како би платио мању укупну камату на крају.
Конкретно, ако се одлучите за куповину стана вредног 60.000 евра и узимате кредит са просечном каматом од 2,8 одсто и роком отплате од 20 година, месечна рата ће вам износити нешто мање од 300 евра. Наравно, морате најпре да припремите бар 6.000 евра за учешће, и то ако је банка код које аплицирате прихватила препоруку о смањењу учешћа на 10 одсто. Ако то није случај, рачунајте на 20 одсто учешћа, односно 12.000 евра.
Ако бисте одлучили да зајам отплаћујете 25 година, месечно бисте издвајали око 250 евра. С друге стране, ако бисте, због неких других погодности, прихватили понуду банке са каматом од 3,5 одсто на 20 година, рата би вам износила око 315 евра.
Када све то упоредите са месечном киријом која је најчешће и већа од 250 евра, рачуница је јасна.
Оно што би за будуће купце станова могло да буде утешно је што познаваоци прилика на тржишту сматрају да се остали услови за добијање стамбених зајмова, попут камата или рока отплате, ипак неће значајно мењати, односно погоршавати. Чак напротив, због нешто мање тражње и страха грађана од задуживања у време пандемије могло би да се деси да каматне стопе буду и нешто повољније, пошто ће конкуренција натерати банке да се разним погодностима боре за клијенте.
Укупан дуг по кредитима скоро 500 милијарди динара
Иако се знатно већи део некретнина у Србији плаћа готовином, стамбени кредити бележе константан раст. У првој половини прошле године под утицајем пандемије корона вируса пад тржишта некретнина био је краткотрајан, наводе у Удружењу банака Србије, а од јуна до децембра 2020. године опоравило се много брже од очекивања.
У марту ове године укупан дуг по стамбеним кредитима износио је 490 милијарди динара. То је скоро 15 одсто више него у истом периоду прошле године, а 1,5 одсто више у односу на месец дана раније, кажу у УБС. Како наводе, овај тренд није нов јер тржиште стамбених кредита, као и само тржиште некретнина, углавном расте већ 15 година уназад.
