КАДА ЋЕ СВЕТ ИЗАЋИ ИЗ КРИЗЕ? Актуелна ситуација у свету ПОЉУЉАЛА чак и оптимисте - вакцина једина НАДА
Када ће свет изаћи из кризе и када ће се привреда вратити у преткризну 2019. годину?
Најновија истраживања светских организација говоре о врло брзом повратку и завидном привредном расту на глобалном ниову, али је актуелна епидемиолошка слика с друге стране, пољуљала чак и оптимисте. Оцене практично иду од повратка на боље већ средином године до тога да ће и цела 2021. бити тешка као претходна.
ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ПОСКУПЉЕЊА? У Србији коначно исти квалитет намирница као у земљама ЕУ
САМО ОНИ НЕМАЈУ ПРАВА НА ПРИЈАВУ! Како изгледа помоћ грађанима Србије: Ко добија 120, ко 110, а ко 60 евра
КОЛИКО ПАРА ЋЕ ОСТАТИ У НОВЧАНИЦИМА? Уз помоћ овог калкулатора фриленсери могу да израчунају дуг према држави
Најновије прогнозе ОЕЦД говоре да би светска економија до лета 2021. могла да се врати на преткризни ниво и да до краја године достигне привредни раст од 5,5 одсто. Као главне факторе за свој оптимизам наводе велике фискалне стимулансе који стижу од влада највећих земаља, пре свега САД, као и почетак вакцинације, која би према процени ОЕЦД-а могла повећати БДП Америке за чак 3 процента, а што би се прелило и на друге економије.
С друге стране постоје и они који сматрају да треба бити опрезан са пројекцијама и упозоравају на нови талас пандемије, који тренутно погађа све земље света и доноси нова закључавања привреде и ограничења у борби против ширења корона вируса.
Зато напомињу да је још увек неизвесно када бисмо могли да се вратимо у редовне животне и економске токове, па је и свака прогноза привредних кретања недовољно поуздана.
- Мени се уопште не чини реалном ова прогноза ОЕЦД и мислим да је то више нека врста охрабрења. Стимуланси нису толико велики колико изгледају, а вакцинација иде изузетно траљаво да је чак и у развијенијим земљама достигла тек неколико процената становништва. Бојим се да свет иде у још тежу кризу и да ћемо озбиљнији опоравак привреде моћи да очекује тек кад се буде вакцинисало бар 70 или 80 одсто целокупне популације, а велико је питање када би то могло да се догоди - оцењује професор Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду.
И економиста Иван Николић са Економског института каже да, на жалост, има много проблема са спровођењем вакцинације на глобалном нивоу, па је врло могуће да ће ова година бити подједнако економски тешка као и претходна.
- Вакцинација свакако помаже земљама у којима је процес брз, рецимо Велика Британија већ бележи пад броја новозаражених, Израел такође има сличан сигнал, и то је последица потпуне вакцинације. Код нас је имунизација нешто боља, али у целом окружењу је све јако скромно и поједине државе уопште ни немају приступ вакцинама - истиче Николић.
Еврозона у минусу
За српску економију су посебно значајна дешавања у Европској унији, која је наш највећи трговински партнер и из које долази највише страних инвестиција. А ту бројке нису тако позитивне - Еврозона је у последњем кварталу 2020. године имала пад БДП-а у односу на претходно тромесечје и завршила је годину са рецесијом од 6,8 одсто.
- Мислим да би светска економија могла да достигне предвиђени раст једино ако бројке буду "повукли" Кина и САД. Остали су слаби, поготово Европа која значајно заостаје за пројекцијама које су постављене. Што се тиче српске привреде, тренд који је успостављен у децембру и јануару јесте динамика која би нас водила најављеној пројекцији од 5 одсто, али ризици су такви да је у овом тренутку јако тешко дати неку поузданију прогнозу или оцену - истиче Иван Николић.
Он наводи да је трећи талас пандемије практично у целој Европи и да делује подједнако снажно као и претходна два. Број заражених расте и у Немачкој и Италији, који су главни економски партнери Србије, што доводи до нових затварања и заустављања привреде.
- Свакако је битно да се здравствена слика не погорша. Чини се да је овај талас могуће зауставити још снажнијим рестрикцијама, али је питање колико ће све трајати и колико ће угрозити опоравак наше привреде који је знатно условљен и слабом привредном активношћу еврозоне. Сви индикатори које пратимо су ослабили у последњем кварталу 2020. када је било затварања широм Европе, а сада поново имамо сигнале да улазимо у нови талас озбиљних бројева - објашњава Николић.
Раст кредитног рејтинга
Премијерка Србије Ана Брнабић саопштила је пре неколико дана да је наша привреда забележила пад БДП-а у јануару 2021. у односу на исти месец прошле године од један одсто, што је заправо добра вест с обзиром на то да је у првом кварталу прошле године остварен раст од 5,2 одсто, а половину марта смо провели у локдауну.
Такође, кредитна агенција Мудиз повећала је кредитни рејтинг Србије на Ба2, што је два корака од инвестиционог рејтинга. У образложењу ове одлуке наводи се пре свега отпорност Србије на корона шок и солидна перспектива за средњорочни раст, као и очекивања да ће фискалне перформансе Србије бити боље од земаља са сличним рејтингом у наредних неколико година.
