Више од 8 сати рада недељно ШТЕТНО ЈЕ ПО ЗДРАВЉЕ: Две опције су предложене!
Масовно коришћење вештачке интелигенције би могло да се одрази на "значајни недостатак плаћеног рада"
Уместо да то доведе до губитка посла, аутори једне студије кажу да је могућа опција увођење краће радне недеље.
ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО у трајању од 32 ДАНА: Нашао рупу у закону, преварио послодавца, па га још и тужио!
МОЖЕТЕ ЛИ ЗАМИСЛИТИ МАСОВНА ПУТОВАЊА У ВРЕМЕ КОРОНЕ: У једној земљи за Први мај путоваће 200 милиона!
СРБИЈА ЋЕ ЗАШТИТИ СВОЈ ДОМАЋИ КРОМПИР: Најављене корените промените, добре вести стижу и за малинаре (ФОТО)
Једна студија је изашла са закључком да људи треба да раде осам сати - али недељно, не дневно. Ова необична констатација објављена је у часопису "Друштвене науке и медицина", под именом "Краћа радна недеља за све: Колико је плаћеног рада потребно за ментално здравље и благостање?", пише Бизнис.Телеграф.
Док су се током пандемије дешавале бројне промене, а дешавају се и даље, које су послодавце натерале да преиспитају своје ставове о самом радном окружењу (месту), мало ко се бавио бројем радних сати. Штавише, запослени кажу да су у раду од куће радили дуже, и то три сата дневно у просеку.
Студија из 2019. године, дакле чак пре периода короне, открива да људи треба да раде свега осам сати седмично, ако желе да постигну "психолошке користи" од рада. Ово сасвим сигурно неће и не може бити општеприхваћено, мада постоје иницијативе да радна недеља свакако буде краћа.
Предлози су или да се ради четири дана у току недеље, или шест до седам сати дневно - пет дана седмично. Ова занимљива студија свакако одлази корак даље: тврди да је осмочасовна радна недеља довољна да се постигну "добробити од запослења".
Аутори то објашњавају овако: масовно коришћење вештачке интелигенције би могло да се одрази на "значајни недостатак плаћеног рада". Уместо да то доведе до губитка посла, кажу да је могућа опција увођење краће радне недеље. Ипак, да ли је оволико кратка радна недеља заиста смислена?
За израду истраживања коришћени су подаци из британске лонгитудиналне студије, у којој је учествовало више од 80.000 људи. У обзир је најпре узимано то како су промене везане за број радних сати утицале на ментално здравље испитаника, односно, праћено је у којим тренуцима се оно побољшало.
- То је као када узимате витамин Ц. Свима нам треба одређена доза, али није добро ако претерамо, то не доноси никакве додатне бенефиције по здравље. Заправо, узимање великих количина може имати штетан утицај - каже Даига Камераде, ауторка студије и социолог са Универзитета Салфорд у Енглеској.
