РАТ У ВАЗДУХУ! Градске власти ангажовале компанију која ће УКЛОНИТИ мноштво врана - Напади на људе ће пасти у ЗАБОРАВ

Градске власти су ангажовале компанију која користи соколарење да уклони мноштво врана које су запоселе овај град.

Циљ ове акције је да се преместе гнезда врана из градских паркова и делова са доста дрвећа на ободе града, на подручја око дравске парк-шуме и остале локације где ће птице бити сигурније и неће узнемиравати грађане.

Хрватски медији су пренели грађанима да, ако над вараждинским небом у слободном лету виде јастреба или сокола, нема места паници.

- Ни у којем случају се не би требали бојати, јастреб је ту првенствено због њих и квалитета њиховог живота - каже за ХРТ соколар Алмир Кубат.

Харисов јастреб против сиве вране. У најкраћим цртама тако можемо назвати двобој над крошњама столетних вараждинских платана и јавора.

- Њихову интелигенцију користимо против њих. Појављујемо се у различитим деловима дана, у различитим квартовима и привидно им стварамо нелагоду и нервозу да мисле да смо читаво време у граду -  каже соколар.

- На местима где се не осећају сигурно не полажу јаја и не размножавају се. Циљ је да се у коначници стави под контролу њихова популација - каже Крешимир Север, водилац Одсека за комунално, прометно и пољопривредно редарство Града Вараждина.

Гласно грактање, копање по смећу у потрази за храном те онечишћење околиша изметом, највеће су замерке вранама. У насељеним подручјима, нису ретки ни њихови напади на грађане. Поготово су опасне ако се боје за своје младе. Срећом, таквих сцена у Вараждину за сада није било.

- Циљ је створити осјећај врани да смо ми ту, њени природни непријатељ, и самом својом појавом је довољно да створи нелагоду код врана - појашњава соколар Кубат.

Вране мало помало напуштају квартовске паркове и градско дрвеће замијењују новим домом по ободима Вараждина - преноси Пословни.хр.

- Ствар је чисто природна. Не иде се на убијање, него на природно протеривање врана. Настањујемо непријатеља, игра мачке и миша - каже Кубат.

А у игри мачке и миша, онај слабији често извуче дебљи крај. Но, тако је то, јер колико год волели птице, заједнички живот с вранама често је врло гласан и прљав.

Извор: Србија Данас/Телеграф