РАТ У ВАЗДУХУ! Градске власти ангажовале компанију која ће УКЛОНИТИ мноштво врана - Напади на људе ће пасти у ЗАБОРАВ
У Вараждину се ових дана спроводи акција која за своје потребе користи деалтност која је уписана на УНЕСЦО-ву листу нематеријалне светске баштине.
Градске власти су ангажовале компанију која користи соколарење да уклони мноштво врана које су запоселе овај град.
Циљ ове акције је да се преместе гнезда врана из градских паркова и делова са доста дрвећа на ободе града, на подручја око дравске парк-шуме и остале локације где ће птице бити сигурније и неће узнемиравати грађане.
Хрватски медији су пренели грађанима да, ако над вараждинским небом у слободном лету виде јастреба или сокола, нема места паници.
- Ни у којем случају се не би требали бојати, јастреб је ту првенствено због њих и квалитета њиховог живота - каже за ХРТ соколар Алмир Кубат.
Харисов јастреб против сиве вране. У најкраћим цртама тако можемо назвати двобој над крошњама столетних вараждинских платана и јавора.
- Њихову интелигенцију користимо против њих. Појављујемо се у различитим деловима дана, у различитим квартовима и привидно им стварамо нелагоду и нервозу да мисле да смо читаво време у граду - каже соколар.
- На местима где се не осећају сигурно не полажу јаја и не размножавају се. Циљ је да се у коначници стави под контролу њихова популација - каже Крешимир Север, водилац Одсека за комунално, прометно и пољопривредно редарство Града Вараждина.
Гласно грактање, копање по смећу у потрази за храном те онечишћење околиша изметом, највеће су замерке вранама. У насељеним подручјима, нису ретки ни њихови напади на грађане. Поготово су опасне ако се боје за своје младе. Срећом, таквих сцена у Вараждину за сада није било.
- Циљ је створити осјећај врани да смо ми ту, њени природни непријатељ, и самом својом појавом је довољно да створи нелагоду код врана - појашњава соколар Кубат.
Вране мало помало напуштају квартовске паркове и градско дрвеће замијењују новим домом по ободима Вараждина - преноси Пословни.хр.
- Ствар је чисто природна. Не иде се на убијање, него на природно протеривање врана. Настањујемо непријатеља, игра мачке и миша - каже Кубат.
А у игри мачке и миша, онај слабији често извуче дебљи крај. Но, тако је то, јер колико год волели птице, заједнички живот с вранама често је врло гласан и прљав.
Извор: Србија Данас/Телеграф