Зелена економија – нови пословни модел за одржив бизнис
Прелазак на зелену економију, по речима Чадежа, захтева измену постојеће регулативе и велике инвестиције за увођење савремених технологија
Прелазак на циркуларну економију данас више није само питање чистије животне средине, тест одговорности за државе, компаније и грађане, већ и питање одрживости сваког бизниса и нових могућности које се на тај начин отварају привреди, изјавио је данас Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије на панелу посвећеном иницијативи за увођење депозитног система за прикупљање амбалажног отпада, одржаног у оквиру Миксер фестивала 2020 "Кисеоник".
-Нови пословни модел подразумева да се бавимо не само тиме како да одложимо и збринемо оно што смо искористили, већ и како да сачувамо окружење у којем живимо, створимо нове производе и вредност, креирамо нове послове за компаније и људе- рекао је председник ПКС у видео обраћању учесницима панела чији је домаћин компанија "Књаз Милош".
Прелазак на зелену економију, по речима Чадежа, захтева измену постојеће регулативе и велике инвестиције за увођење савремених технологија и иновација и с тим у вези промоцију доступности европских, међународних и националних подстицаја и програма подршке.
НОВЕ ПОЛИСЕ ТОКОМ СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ! Љајић: Три осигуравајуће куће СПРЕМНЕ ДА ПОМОГНУ туристичким агенцијама
Данас Немачка одлучује: Шта ће бити са радном снагом са Балкана?
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ: Девизне резерве Србије у овом месецу доста мање у односу на претходни
Значајне су, каже, и могућности за развој предузетништва у овој области и отварање зелених радних места, посебно у сектору малих и средњих предузећа.
-Пред нама је велики посао - прелазак на моделе циркуларне економије и иновативне, савремене, чисте технологије које су енергетски и ресурсно ефикасне, добре по животну околину, а корисне за привреду и друштвену заједницу- нагласио је председник ПКС, указујући на подршку коју Привредна комора у томе пружа компанијама.
Привреда је, по речима Чадежа, тога свесна, што потврђују и пројекти, попут "Еликсировог" постројења за прераду за спаљивање индустријског и нерециклираног отпада или фабрике стаклне амблаже, које ће наше компаније кандидовати за подршку ДФЦ-а.
Привредна комора Србије подржава и иницијативу својих чланица и других пословних удружења (СЕПЕН, НАЛЕД, AmCham, Удружење пивара Србије, Савета страних инвеститора) да се традиционални, мешовити систем одлагања искоришћене амбалаже у контејнере замени депозитним системом сакупљања амбалажног отпада који се може рециклирати ради даље употребе, односно производње нове амбалаже.
-Овај систем се у Европској унији показао најефикаснијим, а његовом применом унапредиће се свест грађана и одговорност, биће мање амбалажног отпада тамо где му није место, по парковима и улицама, и више сировине за рециклажу и производњу и нове амбалаже. То ће донети мање трошкове и компанијама и локалним самоуправама- рекао је Чадеж.
-Очекујемо да након формирања владе наставимо разговоре о потребним изменама Закона о амбалажи и амблажном отпаду, да убрзамо овај процес и што пре дођемо до усвајања и имплементације нове регулативе која ће омогућити увођење и ефикасну примену депозитног система- рекао је Чадеж.
Захвалио се и групи "Матони", власнику компаније "Књаж Милош" на спремности да искуства у примени депозитног система са других европских тржишта на којима послује, пренесе у Србију.
Алесандро Пасквале, генерални директор Mattoni 1873 групе рекао је да индустрија пића може да осигура циркуларност и допринесе смањењу новог отпада у окружењу.
Свесни одговорности која настаје оног тренутка када се производ потроши, односно проблема проузрокованих неадекватно збринутим амбалажним отпадом, Mattoni 1873 и Књаз Милош, подржавају планове за имплементацију ефикасног депозитног система и у Србији. Спремни смо да посветимо средства, енергију и експертизу наших људи како би тај систем у Србији био пример најбоље праксе у Европи, како би индустрија могла да преузме одговорност и трансформише своје пословање на одржив начин, поручио је Пасквале.
На другим панелима у оквиру Миксер фестивала, о зеленом европском договору говорио је Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије, док је на везу између филантропије и циркуларне економије указао Душан Стокић, руководилац Центра за животну средину техничке прописе, квалитет и друштвену одговорност.
