ЗЛАТО је највећа шанса за ЗАРАДУ: Вртоглави раст цене племенитог метала УБИО ЕВРО!
Евро је изгубио више од 80 одсто своје вредности, измерене у злату, од увођења 1999. године, изјавио је Бернард Метјуз, руководилац имовине у "Банк für Kirche унд Царитас еГ".
То је последица мера централне банке које спроводе изузетно лабаву монетарну политику, па новац вреди мање, а евро је највише изложен.
Нобеловац УПОЗОРАВА: Прети нам нови колапс тржишта капитала!
Колико штеде грађани у земљама региона? Највише са стране остављају Аустријанци, а ево на ком месту су Срби
Јача ПОВЕРЕЊЕ СРБА у динар! Штедња у домаћој валути НИКАД ВЕЋА
Четвртог јануара 1999. за један евро могло се добити 128 милиграма инвестиционог злата, а данас само 23 милиграма. Сличан је однос и према долару, док је швајцарски франак изгубио две трећине вредности.
Занимљиво је и поређење с неким производима. Године 1906. на Октоберфесту је кригла пива коштала 0,38 марака или 0,14 грама злата, а на овогодишњем пивском фестивалу у Минхену требало је издвојити 11,50 евра за пиво, односно 0,26 грама злата, што је готово 46 пута више него пре 113 година.
Унца злата је 1974. године вредела 80 долара, а сада чак 1.500 зелених новчаница!
Но, ако су валуте девалвирале, злато историјски сјаји на својој вредности.
Сем у инвестиционом злату, Срби штеде и у динарима. Наиме, половина грађана месечно у просеку уштеде 4.771 динар, колико и прошле године, показало је истраживање Ерсте групе о штедним навикама које је данас представљено.
Генерални директор агенције ИМАС Интернешенел која је спровела истраживање Ансгар Лонер је рекао да је сталном порасту у протекле три године број грађана који успевају да "са стране" ставе нешто веће износе, тако да 25 одсто испитаника месечно сачува од шест до 20.000 динара, што је четири одсто више него прошле године и 11 одсто више него 2016. године.
Штедњу сматра важном две трећине испитаника, а нешто више од трећине веома важном, а најзачајнија је грађанима који имају између 30 и 49 година.
- Приближно једна трећина грађана, њих 31 одсто, задовољна је сумом коју тренутно може да издвоји за штедњу - рекао је Лонер и додао да је задовољство износом штедње у благом порасту у протеклих већ пет година јер је 2015. удео задовољних испитаника био 18 одсто. Износом који ставе "са стране" није задовољно 43 одсто штедиша, четири одсто мање него прошле године.
Сматра се да богати слој, као и екомонски образоване категорије становништва воле да штеде у инвестиционом злату. Многима је овај вид "камате" донео велику зараду у протекле две деценије.
По речима Лонера 25 одсто испитаника се изјаснило да им се финансијска ситуација побољшала у последње две, три године, што је четири процента више него прошле године и 14 одсто више него 2016. године.
Заинтересованост грађана за штедне производе банака и других финансијских институција већа је за девет процената него прошле године, а предњаче орочена штедња, штедња по виђењу и животно осигурање. Удео оних који готовину чувају код куће или у сефу је на најнижем нивоу у протеклих седам година и износи 23 одсто, дупло мање него 2013. године.
Када је реч о мотивацији за штедњу, стварање финансијских резерви за хитне случајеве је и даље најчешћи мотив, ког је навело 73 одсто испитаника, седам процената више него претходне године. На другом месту су мање и веће набавке и реновирање, за које се изјаснило 32 процента испитаника, шест одсто више него 2018. године.
Уколико би се на рачуну испитаника изненада нашло 30.000 динара, њих 82 одсто би део тог износа ставили на свој текући рачун, у штедњу по виђењу или неку врсту орочене штедње. Сваки четврти би добијени новац у целости одмах потрошио, а њих 14 одсто би читаву суму "оставило са стране".
Приближно три четвртине анкетираних грађана изјавило је да је сума коју су успели да уштеде у протекле две до три године иста или виша. Они који су сачували мање него претходних година, као главне разлоге за то наводе ниже укупне приходе домаћинства, повећање трошкова живота, као и веће трошкове за лечење, односно негу старих. Истраживање је спроведено у септембру, а анкетирано је око 500 грађана.
Директор Регионалног центра Нови Сад у Ерсте банци Нино Стамески је рекао да просечни штедни улог у тој банци када је у питању орочена штедња износи око 26.300 евра. Код штедње у динарима просечни орочени депозит је око 737.000 динара. Старији од 50 година и даље чине највећи удео штедиша те банке са ороченом уштеђевином, више од 65 процената, а удео младих до 20 година је 6,2 процента.
Најстабилнија руска валута није новац: УМЕСТО ПЛАТЕ 15 БОЦА ВОТКЕ!
НОВЕ ЦЕНЕ САОБРАЋАЈНИХ ДОКУМЕНАТА: Грађани, спремите се за трошак, ево колико НОВЦА ћете морати да издвојите
Финансијски експерт тврди: ПЕНЗИЈА ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ! Овако ће СТАРОСТ изгледати у БУДУЋНОСТИ (ФОТО)
ФОРБС ОБЈАВИО ЦРНУ ЛИСТУ: Ево којим земљама прети РЕЦЕСИЈА у 2020. години
Ова биљка доноси ОДЛИЧАН НОВАЦ, велика шанса за СРПСКУ ПОЉОПРИВРЕДУ! Може да се користи ЗА СВЕ ЖИВО
