"Америка је од 1945. крива за смрт преко 20 милиона људи"

Америчка спољна политика после 11. септембра прешла је у експлицитну конфронтацију са свима онима који би "угрожили америчке слободе и интересе", који би се супротставили ширењу демократије, месијанској уобразиљи коју Вашингтон у изливима спољонополитчке хиперангажованости неретко предузима.

Оправдање да се бори против тероризма "који би могао да исходује неким новим 11. септембром" изазвало је агресије на Авганистан, Ирак, Либију, замало и Сирију. Међутим, поставља се питање да ли САД имају рефлексију, да ли промишљају и о патњи других нација, поготово оних којима су саме нанеле (и допринеле), непосредно или посредно, штете у сличном или горем обиму.

Тим поводом, "Знакови времена" (Сигнес оф The Тимес), магазин Хришћана адвентиста седмог дана (у Србији познатих и под именом суботари), истражио је ангажованост Сједињених Држава у свету која је на овај или онај начин изазвала ратове, пустошења и смрт. Прегаоци магазина су срачунали да су САД за период од Другог светског рата до данас "криве за смрт 20 до 30 милиона људи".

Почев од рата у Кореји (1950-1953), САД су суделовале у великим несрећама чак 37 нација, тј. држава, избројали су у "Знаковима". Само Корејски, Вијетнамски и два Ирачка рата донели су смрт 10 до 15 милиона смрти. У бројку су урачунате кинеске жртве у Рату у Кореји, као и камбоџанске и лаошанске у Вијетнамском рату.

Просечан Американац, али и становник света, није много упознат ни са податком да су Сједињене Државе путем тзв. посредничких ратова (сукоба у којима нису учествовале САД већ њиховим новцем спонзорисане фракције) суделовале у акцијама које су усмртиле још 9 до 14 милиона људи. На овај списак уписана су оружана сучељавања у Авганистану, Анголи, ДР Конго, Источном Тимору, Индонезији, Пакистану, Бангладешу, Судану итд.

Узме ли се у вид претпоставка да поред страдалих постоји још већи број рањених, салдо је застрашујући. "Знакови" као референту тачку узимају да једну смрт прати десет рањеника, што је можда превише, мада не и немогуће.

Рат у Авганистану (1980-1989) донео је између 1 и 1,8 милиона мртвих. По признању Збигњева Бжежинског, једног од твораца спољне политике САД у другој половини XX века, Америка је изазвала Русе на рат помагајући радикалне исламисте којих се СССР плашио (да се исламизам не би прелио у средњоазијске републике).

Бомбардовање Камбоџе "како би се спречило да Вијетконг пребацује своје снаге преко границе, па у Јужни Вијетнам", не само да је убио милион становника бомбама, већ је потоња нестабилност омогућила суровим Црвеним Кмерима Пола Пота да узму власт и у једном од најужаснијих зала XX века убију милион и по Камбоџана.

Председнику Индонезије генералу Сукарну Џералд Форд и Хенри Кисинџер дали су "зелено светло" да нападне Источни Тимор који је хтео самосталност. У предстојећим годинама умрло је 200.000 од 700.000 житеља ове данас самосталне земље.

Када је Белгија покушала да процесуира Исена Абра (Hissen Хабре), бившег диктатора Чада, због злочина које је починио осамдесетих година прошлог столећа, САД су запретиле да ће изместити средиште НАТО из Брисела. Независно судство потом је одбило да се бави случајем.

А, нисмо поменули Вијетнам и 4-5 милиона жртава, пола милиона умрлих од глади у Ираку због санкција УН, два милиона у суданском грађанском рату и многе друге.