Балашевићеви НАЈДИРЉИВИЈИ цитати о љубави: "Тешко је кад ТВОЈ НЕКО престане да те ВОЛИ"

Ђорђе Балашевић је такав уметнички феномен, да је о њему сувишно рећи било какве биографске чињенице. Било је предлога да се убаци у читанке, а када се послушају његове песме, јасно је и зашто. Баците поглед на шармантне речи овог кантаутора и уверите се и сами.

• И дуго сам стајао под њеним прозором тражећи, као, нешто по џеповима. А опет, ни на тренутак нисам чуо како дише у сну, моје пиле. Како дише...
• А онда схватих, на препад, да те волим к'о некад. Време само распирује плам...
• Нека лутко, у реду је.
• Понекад те нема и сасвим сам измишљам начин да мало смувам дан.

• Она ме воли знам, ок не сувише ал' таман довољно да кришом уздише када ме трачери убаце у шему.
• А, онда одједном, распоред младежа на њеним леђима као тајна мапа показао ми је у коју звезду треба да се загледам и тако...
• Никад не причају о њој, а ја се не распиткивам.
• Да ти бар с басамка гледам образе, кад их не смем љубити...
• Лоле, имаш ли икога на свету или би са мном на пут могла? Хајде да мењамо планету, сутра дајем оглас.
• Да л' икад помисли уз прозор покисли, ил' је све помео ветар? Хеј, очи чарне, испред касарне
• Одлуташ понекад и сањам сам, признајем не иде, али покушавам и увек дође d-moll

• Други би све имало смисао, ја бих из те гужве збрисао и ником не би било јасно шта ја то смерам. Знао бих где да себи нађем мир, скрио се у тајни манастир и чекао да ти одрастеш...
• Отад бас не узимам сваку сто се пруза. Срце се одупире, па се привикне. Ал' зумбули су зумбули, а ружа је ружа, па да на крај света изникне. Ма да се редом построје одавде до ћошка, ниједна к'о моја Дођошка.
• Сувише тајни у очима, у златни оков је прстић пао, молио ме дуги поглед да је крадем. Доврага, кафа је горчила, ал' тај сам укус од некуд знао. Пробао сам једном давно дивљи бадем.
• Украо ми љубав лопов, син докторов,унук попов. Одвео је у земљу без снегова. У снове ми боса бане, припретим јој да застане, да л' је у сну моја или његова?
• Једном сам волео збиља, мислим на љубав праву, шашаву и силну, возио хиљаду миља к'о онај ружни Француз у прелепом филму. Вукле ме шине под точак машине, ал' она ме спасила, све је друге угасила.
• Гледала ме једна иста ти. Ја сам још и мог'о пристати. Ал' срце, оно се к'о јаре опире. Ретко ко до њега допире.
• Још увек лутам, где је крај пута, памте ме многе провинцијске пруге. Крију ме мрачне, јефтине крчме. Ноћи су понекад густе и дуге. Нестајем тада у неком свом свету и менуету и менуету...

• У раздељак те љубим јер желим да се зна због њега разум губим, због њега немам сна.
• Лако је кад те неко ни не заволи, тад само тамна страна срца заболи. Тешко је кад за неког јединог и свог постанеш зрнце соли, тешко је кад твој неко престане да те воли.
• Свирајте ми јесен стизе, дуњо моја, ал' полако да ми не би која реч промакла. Sklon'te чаше и бокале, разбио бих свет од шале да је само случајно од стакла, дуњо моја.
• Ретко одлазим кући, а пишем још ређе и слике су блеђе и блеђе, па лепе потискују ружне. Ал' некад поручим пиће и тако то крене, па стигнем у сватове њене, све праве су љубави тужне.
• Што сам јој ког врага дао белу ружу самониклу, што ли сам је повезао онај круг на мом бициклу?
• Ма, 'ди ћеш наћи бољег момка за те паре? Не буди смешна драг ти можеш довека трагати, ал' нећеш наћи никог тако ми гитаре,  ко ће те више волети и ко ће лепше лагати.
• Нема ме више у твојим молитвама, више ме путем не прате. А ноћ ми прети, поноћ и пуста тама кад ме се само дохвате. Више ме не волиш, кад се враћам ниси будна, не гориш, гасне наша звезда чудна, лажна, сребрна ствар.

Сазнајте како је Пауло Коељо говорио о љубави, један од најчитанијих писаца данашњице (више о томе на ОВОМ линку)