БАЛКАНСКА ЧЕТВОРКА: Они су најбогатији људи региона
Велика четворка - тако би могли да се означе бизнисмени које часопис Форбс "води" као најбогатије бизнисмене у региону: Хрват Ивица Тодорић, власник Агрокора, чије богатство је пре куповине словеначког Меркатора процењено на 581 милиона евра, српски бизнисмен Миодраг Костић, Хрват Емил Тедески и Словенац Санди Чешко.
Ивица Тодорић
Тодорићева компанија Агрокор купила је недавно већински пакет (53,12 одсто) акција словеначког Меркатора, чиме је овај гигант практично постао највећи у производњи и продаји хране, а један од најбогатијих људи Балкана је својим богатством отворио велики број фирми које запошљавају више од 30. 000 људи.
Рођен је у Загребу 1951. године, а за његову каријеру је, према писању хрватске штампе, најодговорнији отац Анте, који се некада налазио на челу фирме Агрокомбинат, али је 1971. оптужен за пљачку шест милиона немачких марака, које је наводно дао Матици хрватској за куповину оружја. Проглашен је кривим и био је четири године у затвору.
Син и отац су бизнис у бившој Југославији започели производњом цвећа, а потом и воћа и поврћа. Свој пут према оном што је данас, Тодорић је конкретно започео 1989. године када је Агрокор регистрован као деоничко друштво, а највећи замах је доживео 1994. када је купио фирме Ледо, Бобис, Силос Млинове Винковци, Солану Паг, Униконзум, те када је основао Кредитну банку Загреб.
Тодорић се сматра најјачим човеком хрватске прехрамбене индустрије, где спада Конзум, који послује и изван граница Хрватске, затим ту је Јамница, Хотел Опера, фабрика сладоледа Фриком Београд, минералне воде Кисељак, ПИК Врбовец и Беље.
У једном интервјуу загребачком Вечерњем листу објављен је податак, који, можда, указује на брзо реаговање Тодорића на промене на тржишту. Он је, наиме, тада рекао: "Пуно робе извукли смо из Војводине па смо тако утопили старе динаре".
У концерну, додуше, тврде другачије: "Агрокор ни један долар није зарадио плаћањем старим југославенским динарима, тиме се никад није бавио. Док је динар био редовно платежно средство, њиме смо обављали нормалне пословне трансакције".
Миодраг Костић
Најбогатији Србин и други по богатству у региону је Миодраг Костић, чије се богатство процењује на 520 милиона евра и практично је дуплирано, што га је и довело на ту позицију.
Костић је задовољан својим пласманом међу најбогатијима у региону и истиче да иза тога стоји огроман рад и посвећеност, како њега лично, тако и менаџерског тима компаније МК Групе, која успешно послује дуже од 30 година.
Страст ка новим пословним изазовима Костића је одвела и у нове области, као што је улагање у хотелски и апартмански комплекс на Копаонику и у оснивање компаније, МК Моунтаин Ресорт, под чијим се окриљем налазе хотели Гранд и Angella, као и апартманско насеље Конаци „Сунчани Врхови”. Нове инвестиције су везане и за развој обновљивих извора енергије, где ће МК Финтел Wind као своју основну делатност имати производњу „зелене“ електричне енергије. У састав МК Гроуп, средином новембра 2011. године, улази домаћа компанија Carnex, водећа компанија на територији Србије у области производње меса и прерађевина од меса.
"Убеђен сам да још нисмо достигли максимум и да нам највећи пословни успеси тек предстоје'''', рекао је тим поводом Костић. Костић је своје богатство изградио у свету приватног предузетништва, које се током последњих 30 година градило и надограђивало.
Он је данас један од водећих привредника у Србији и региону Источне Европе. Мала приватна фирма за трговину, увоз-извоз и производњу основана је 1983. током година, те прерасла у пословни систем, који данас броји 35 предузећа и запошљава око 4.500 радника у Србији и Украјини. Након 12 година стабилног и непрестаног развоја пољопривредне производње, трговине, брокерских инвестиција, банкарства и консалтинга ове области се удружују у једну компанију - МК Групу.
Он је 2002. године постао власник три шећеране у Војводини, а само годину дана касније МК Commerc купио је најстарију фабрику шећера “Бачка”, у Врбасу. Потом је 2006. основао компанију Суноко, као заједничко улагање између две велике компаније, домаћег МК Commerca, и немачког Нордзуцкер, са заједничким циљем да се ојача позиција на европском тржишту шећера.
Четири године касније Суноко је постао поново у већинском власништву МК Групе, а данас је са своје четири фабрике шећера у Врбасу, Пећинцима, Ковачици и Бачу, највећи домаћи произвођач и извозник шећера.
Емил Тедески
На питање новинарке ЦНБЦ-а како би требало спровести реформе у Хрватској власник Атлантик Групе, у чијем саставу послују Соко Штарк, Паланачки Кисељак и Гранд кафа, Емил Тедески је рекао да за тако нешто треба имати храбрости, док је друга важна ствар квалитетан и способан менаџмент.
"Ако си власник компаније, не значи да си и права особа да је водиш. Исто вреди и за политичаре: ако си изабран, не значи да си и способан за улогу да служиш у јавном сектору. Зато и видим потребу за променама у Хрватској на начин да се одаберу прави људи који ће с правим тимовима остварити задане циљеве јер то већ имамо у приватном сектору", изјавио је Тедески, који српско тржиште сматра домаћим.
Тврди да његова компанија није погођена кризом, јер не зависи од хрватског тржишта на које отпада само 25 одсто од укупних прихода: "Рецепт за преживљавање у време кризе за компаније је дефинитивно више извоза и бити више међународно присутан", поручује Тедески.
Тедески је упредседник Управе Атлантик групе и њен сувласник, а низом је аквизиција, међу којима је најважнија куповина Дроге Колинске, постао господар балканских брендова.
Санди Чешко
Санди Чешко, најбогатији Словенац на "Форбес"-овој листи, иако "тежак" око 410 мил ЕУР, по стилу живота рекло би се да је обичан чиновник. Један је од ретких богаташа на Балкану који нема статусне симболе - јахту, викендицу нити скуп сат. Овај краљ директне продаје нема чак ни секретарицу и све послове обавља сам.
Бизнис је започео с "космодиском", а данас је краљ душека и јастука "дормео". Његов "Студио модерна" с "Топ shop"-om је највећа фирма за ТВ продају у источној Европи, која ради у више од 20 земаља. Ипак, власник ове империје и други на "Форбес"-овој листи најбогатијих на Балкану никад себе није замишљао на сопственој јахти јер, према његовим речима, има увек више идеја него расположивог новца.