ЦРНА СТАТИСТИКА: Пешаци међу најугроженијим учесницима у саобраћају
Прелазити улицу прошле године је било најризичније у Крагујевцу, Земуну, Краљеву, Ниши и на Звездари , јер је само у овим општинама погинуло 30 пешака.
То је скоро четвртина укупног броја пешака који су настрадали у саобраћајним несрећама у Србији.
Према речима директора Српског комитета за безбедност саобраћаја Дамира Окановића, није реткост да пешаци својим понашањем доведу до несреће, али одговорност је ипак подељена са неодговорним возачима и локалним самоуправама које не воде довољно рачуна о безбедности саобраћајница.
"Многе улице у Србији немају тротоаре или нису осветљене и општинске власти би морале да се потруде да то исправе. Најчешћа грешка коју праве пешаци је прелазак коловоза ван обележених прелаза или на деловима где их возачи не очекују. С друге стране, возачи најчешће изазивају несреће са смртним исходом онда када се не обазиру на пешачке прелазе", упозорава Окановић.
Статистички најугроженије су особе старије од 65 година, које чине више од 40 одсто погинулих. Једна од најчешћих ситуација у којима пешаци гину је прелазак коловоза са више трака у једном смеру - када аутомобил који је ближи тротоару стане на пешачком прелазу, али се возило које је у суседној траци не заустави и удари пешака, пишу "Новости". Изузетно је опасан и прелазак улице иза аутобуса, одмах по изласку из јавног превоза, као и излазак на коловоз између паркираних аутомобила.
Према Окановићевим речима, пешацима прети животна опасност и у ситуацији када се крећу коловозом, посебно у ноћним сатима када их возачи теже уочавају, а нарочито ако не носе флуоросцентни прслук. Начелник Управе саобраћајне полиције Владимир Ребић каже да је предузетим мерама број погинулих пешака смањен са 175 у 2013. години на 128 у 2014. години.
"Анализе саобраћајних незгода у којима страдају бициклисти и пешаци показале су да овакве категорије учесника у саобраћају често својим грешкама доприносе настанку саобраћајних незгода у којима сами страдају", објашњава Ребић.
