Да ли бисте поручили чистачицу стана преко интернета?

Старт-ап фирме сада откривају огромно тржиште и дебело профитирају.

Да ли је тако могуће сузбити рад на црно?

"Ти ниси крпа“ – тим слоганом се рекламира Хелплинг, растућа старт-ап фирма која посредује хигијенске раднике. Конкуренти на немачком тржишту такође се зову помодно: Book а Тигер (Унајми tigra),Homejoy (Кућна радост), Цлеан Агент (Агент за чистоћу)… Портали ових фирми готово без изузетка показују насмејане младиће и девојке опремљене шареним четкама и метлама како са уживањем уклањају сву могућу прљавштину. За муштерије би требало да тече глатко и јефтино: упишете адресу, величину стана, жељено време, не будете „крпа“ и још на крају 20 одсто трошкова за чишћење преузме држава.

Добро за буџет?

Верена ради за Хелплинг у северном Берлину – свуда где може да стигне бициклом, каже уз осмех ова 57-годишња жена.

"Немам ауто, дакле веома сам штедљива.“ Чисти приватне станове већ годинама – увек на рачун и никад на црно – али тек је уз посредовање Хелплинга добила довољно посла. Понуде увек стижу путем електронске поште. Ако жели посао, Верена само треба да се пријави брже од осталих колега. Приходује 10 до 12 евра по сату, још 3 евра иду фирми за посредовање. Та зарада делује готово као премија ако се зна да тек уведена минимална сатница у Немачкој износи 8,5 евра.

"Добијам сасвим пристојну плату за послове чишћења“, каже Верена за DW. "Довољно је за живот, чак могу да поклоним нешто синовима за Божић.“

У последње време су веома популарне платформе за превоз путника, попут Убера, или за изнајмљивање преноћишта, попут Аирбнб. Док ови посредници вуку етаблиране делатности у сиву зону, код чишћења станова ситуација је обратна. Процењује се да у Немачкој сваки седми евро прође испод жита, а за највеће гране црне привреде важе управо радови у домаћинствима које обављају мајстори, бејбиситерке и чистачи. Савезно министарство за породицу рачуна да је тек сваки десети хигијенски радник пријављен. Зато се младе фирме надају да ће временом моћи да упосле чак и до 355.000 људи.

"Тржиште чишћења је разваљено и нетранспарентно“, каже оснивачХелплинга Бенедикт Франке за DW. "Наш циљ је да то тржиште професионализујемо и легализујемо.“

Карл Бренке из Немачког института за привредна истраживања не дели овај ентузијазам.

"Агенције за посредовање услуга тешко могу да смање удео рада на црно“, каже овај стручњак за тржиште рада у разговору за DW.

"Јер са једне стране многи радници не желе да раде легално, а са друге стране посредници узимају прилично новца за себе. Стога тешко да ће настати много радних места у регуларној привреди.“

Бремке је овде песимиста – каже да је држава практично исрцпела све методе у борби против рада на црно и да се сива економија не може потпуно искоренити.

"Неки раде за петака“

Критичари такође доводе у питање и квалитет запослења путем портала који посредују хигијеничаре. Јер ове старт-ап фирме не нуде стална и сигурна радна места, чистачи су практично самостални делатници који сами морају да плаћају порез на приход, социјално, здравствено и пензионо осигурање. Плаћеног одмора нема. Стога је једно време и Министарство за породицу разматрало да само направи слични портал за посредовање. То не би била добра идеја, каже Улрих Валвај из Института за истраживање тржишта рада.

"Ни држава то не би могла боље од приватника“, коментарише он за DW. Сматра да се рад на црно много лакше сузбија спуштањем пореза и других дажбина за мале предузетнике.

Стручњаци Бремке и Валвај су сагласни да минимална сатница за сва занимања – ове године уведена први пут у историји Немачке – може додатно да угрози тржиште рада. „Када регуларни послови постану прескупи, део њих може склизнути у црно тржиште. Рецимо ако фризерка оде код муштерије да шиша без фискалног рачуна“, каже Бремке. Валвај верује да ће ефекти по тржиште рада ипак бити незнатни, поготово на западу земље. На истоку могу да буду осетнији јер су тамо, пре увођења минималне зараде, тарифни уговори гарантовали скромније плате. Тако су рецимо чистачи и чистачице до сада према колективном уговору на западу добијали 9,31 евро по сату, а на истоку тек 7,96 евра.

"Неки на црно раде и за петака по сату“, каже чистачица Верена. "Не желим никога да оцрњујем, али то су углавном људи који примају неку врсту социјалне помоћи па желе да зараде џепарац са стране.“

Са тиме Верена не жели да има ништа – ни са социјалном помоћи ни са радом на црно. Свакодневно је брине каменац на славинама и у кадама. Берлин има доста тврду воду.

А каменац зна да буде упоран баш као и сива економија.