Годишњица рођења великог пријатеља Срба - Венизелоса
Када су Централне силе током Првог светског рата понудиле Грчкој територијалне уступке, под условом да прекрши споразум о савезништву са Србијом, председник грчке владе Елефтериос Венизелос је понуду одбио речима: "Грчка је сувише мала земља да би учинила тако велику подлост".
У Мурнији, недалеко од Ханије на западу Крита, који се тада налазио у саставу Турске, пре стопедесет година, 23. августа 1864. рођен је Елефтериос Венизелос, један од највећих државника модерне Грчке и велики пријатељ Срба.
Ране године, од 1866. после побуне ка Криту, до 1872. године, с породицом је провео на Сиросу, да би се после студија права у Атини вратио на Крит. Пошто је поново избила буна на Криту 1897. у чему се Венизелос истакао, уследила је аутономија тог грчког острва, коју су гарантовале европске силе. Коначно Крит је припојен матици Грчкој тек после Балканских ратова одлукама мира у Букурешту 1913. године, између осталог и Венизелосовом заслугом.
Пошто се преселио у Атину, где је основао Либералну партију, године 1910. постао је председник владе Грчке и један је од архитеката Балканског споразума. Тако су Грчка и Србија биле савезници у Првом и Другом балканском рату, када су обе земље коначно ослободиле највећи део земаља за које су биле непосредно заинтересоване.
Године 1914. када је Србија нападнута, Венизелос је стајао на становишту да Грчка мора бити лојална савезницима. Несумњиво и због осећаја моралне обавезе према Србији, са којом је био потписник одбрамбеног споразума, дошао је у сукоб са престолонаследником Грчке Константином, који је био склонији ослонцу на Немачку.
Венизелосова заслуга је било и прихватање Срба након трагичног повлачења крајем 1915. на Крфу.
Када су Централне силе током Првог светског рата понудиле Грчкој територијалне уступке, под условом да прекрши споразум о савезништву са Србијом, иако је грчки двор био склон овој понуди, Венизелос је понуду одбио, речима: "Грчка је сувише мала земља да би учинила тако велику подлост".
Између осталог реформисао је радничко и аграрно законодавство, али је због суштинског дугогодишњег неслагања са грчком краљевском династијом на крају 1935. отишао у емиграцију.
Због сукоба с двором Венизелос се повукао из Атине, да би потом у Солуну прогласио Владу народне одбране, која је остала лојална савезницима у Првом светском рату до кончне победе 1918. године. На челу владе Грчке налазио се у више наврата и после 1920. најдуже од 1928. до 1932.
Умро је у Француској 1936. године далеко од вољене Грчке.
