ХЕПАТИТИС - Тихи убица
Данас се обележава Дан борбе против хепатитиса, опаке болести од које болује сваки 12. становник планете и која је позната још и као “тихи убица” јер су симптоми често неприметни, а болест се манифестује у поодмаклој фази.
Инфекција хепатитисом Б и Ц у Србији код све већег броја оболелих поприма хронични облик. Према подацима Института за јавно здравље Србије “Др Милан Батут” од 1.002 нова случаја регистрована за годину дана, у чак 737 у питању је хронична форма болести, која је тврде стручњаци, могла да се избегне да је инфекција откривена у раној фази и одмах адекватно лечена.
Не зна се прецизно колико је људи заражено хепатитисом. На основу критеријума Светске здравствене организације да вирус има сваки 12. становник планете, процењује је да је у Србији инфицирано око 500.000 људи. Међу њима, тврде лекари, већина не зна да су заражени.
Стручњаци истичу да лекари опште праксе нису довољно едуковани, а континуиране едукације су ретке. Сам хепатитис не даје јасне симптоме, а кад у акутној форми прође непримећен, код неког за пар, а код неког за 20-30 година уништава јетру.
Трокомбинована терапија, које се у свету код једног броја пацијената превазилази и уводи нова, неитерферонска која кошта 60 евра по оболелом, код нас још увек није доступна. На списку за ову терапију налази се 108 пацијената, а према рачуници РФЗО за њихово лечење потребно је више од 258 милиона динара годишње и зато ови лекови, бар засад, не могу на такозвану позитивну листу.
Како би се смањио број оболелих и спречило даље ширење болести, неопходно је да се уведу рутински тестови на хепатитис Б и Ц у заводима за јавно здравље.
У институту “Др Милан Јовановић Батут”, кажу да је за протеклих 14 година, од 2001. до 2013. године број оболелих од акутне форме хепатитиса Б, стално у опадању: 2001. године регистровано је 429 нових случајева, а лане 192. Прошле године регистрована су три смртна случаја од хроничног хепатитса Б. Број оболелих од хроничног хепатитиса Ц у протеклих 14 година показује стално повећање. У 2013. години та дијагниза регистрована је код 554 особе. У односу на 2012. годину број оболелих је повећан за 5,6 одсто.
Хепатитис Б и Ц често попримају хронични ток, што неретко доводи до компликација, као што су цироза јетре и хепатоцелуларни карцином јетре. Сматра се да до ових компликација долази код 25 одсто од укупно инфицираних особа, а то би могло да се избегне раним откривањем инфекције и раном применом одговарајуће терапије. Оно што олакшава настанак хроничне форме болести, јесте то што акутна форма може да протекне са ограниченим или атипичним симболима, а врло често и без iakkvih симптома. У великом броју случајева, атипични симптоми као што је жута кожа и беоњаче, тамна мокраћа, екстремни умор, мучнина, повраћање и бол у стомаку, могу и пацијента и лекара да заварају и удаље од сумње и дијагнозе хепатитиса. Утврђено је да од 60 до 70 одсто инфицираних хепатитисом Ц завршава са хроничном формом обољења, од чега од пет до 20 одсто као крајњи исход добија цирозу јетре, а седам одсто хепатоцелуларни карцином јетре.
Вирусом хепатитиса Б у свету је инфицирано 350 милиона људи, или сваки 12. становник планете. Годишње од ове инфекције умре 786.000 људи. Вирусом Ц заражено је 150 милиона људи, аа годишње од ове инфекције умре њих 499.000. Сваке године се у свету региструје од три до четири милиона новоинфицираних особа.
ХЕПАТИТИС А
Хепатитис А је акутна упална болест јетре узрокована малим РНК вирусом који се преноси фекално-оралним путем. Реч је о прилично заразној болести која се може јавити спорадично или може бити епидемијских појава, посебно у условима погоршања санитарних прилика, након поплава и других природних катастрофа.
Деца су најподложнија овој зарази, мада је болест обично блажег облика и краће траје. Појава вируса зависи од санитарног стања околине, хигијенских навика и величине група у блиском контакту.
Болест се може пренети и загађеном водом. Тада се хепатитис обично јавља у облику масовних епидемија експлозивног карактера, а захваћене су све старосне доби. Хепатитис А вирус може се ширити и загађеним храном.
Инкубација траје 2 до 4 недеље. Симптоми болести су: температура, болови у мишићима и зглобовима, мучнина и повраћање, а понекад и пролив. Када температура падне, кожа и беоњаче постају жуте, урин таман, а столица светлија. То је знак да је јетра повећана. Болест обично пролази спонтано и никад не прелази у хронични облик.
Лечење је симптоматско и састоји се у снижавању телесне температуре, одржавању електролитске равнотеже, мировању и дијетној исхрани. У случају тежег облика болести, особа се смешта у јединицу интензивног лечења. Болест пролази спонтано, а прелаз у хронични облик болести није забележен.
Основна превенција хепатитиса А иста је као и код других цревних обољења: прање руку, правилно одлагање отпадних материја, осигурање здравствено исправне воде и хране). Болест се може спречити и вакцинисањем
ХЕПАТИТИС Б
Вирус хепатитиса Б веома је отпоран и има га довољно и у невидљивој количини крви за преношење зараженом иглом. Постоји заштита и у облику серума и у облику вакцине против хепатитиса Б. Кад је у питању хепатитис Б, велики број новооболелих се заразио сексуалним путем.
Вирус Б се преноси лакше и он је много отпорнији од вируса Ц. Потребни су добро стерилисани инструментм јер вирус Б не убија температура кувања од 100 степени већ температура суве стерилизације од 160 до 180 степени у трајању од 1 до 2 сата. Инструменте који не могу да се подвргну температури треба подвргнути средствима која убијају ове вирусе (формалдехид).
Светска здравствена организација дала је препоруку да се с искорењивањем ове болести почне још 1991. године вакцинацијом свих новорођених беба, вакцинацијом деце старе до 12 година и свих ризичних група.
ХЕПАТИТИС Ц
Хепатитис Ц врста је упалне болести јетре коју узрокује вирус, хепатитиса Ц и често нема симптома. Хепатитис Ц првенствено се добива путем заражене крви. Процењује се да је хепатитисом Ц у свету заражено 130–170 милиона људи.
Стандардни лекови за лијечење заразе ХЦВ-ом су пегилирани интерферон и рибавирин. Терапијом се постиже изљечење код 50-80 % људи. Код оболелих с компликацијом цирозе или рака јетре може се применити трансплантација јетре као начин терапије, но болест се обично поновно јавља и након трансплантације. Против хепатитиса Ц не постоји вакцина.
Због нетипичних знакова болести умор, бол у горњем делу трбуха, посебно с десне стране, мучнине, повраћање, губитак апетита, понекад повишена телесна температура, болови у зглобовима, највећи број обољелих се открије случајно, током систематских прегледа, регрутације, обраде неких других болести и слично. Мокраћа неких особа може постати тамна, беоњаче и кожа могу постати жути.
Основни начин преношења у развијеном свету је интравенска употреба дрога. У земљама у развоју главни су начини преношења трансфузија крви и недовољно стерилизирани медицински инструменти.
Особе у следећим категоријама изложеније су опасности од заразе хепатитисом Ц:
- зависници о дрогама који заједнички користе инјекцијске игле и шприцеве;
- особе којима се пробија кожа, као што је код тетовирања и пробијања делова тела нестерилисаним прибором.
- особе које примају трансфузију крви;
- здравствени радници који на послу долазе у додир с крви;
- пацијенти који иду на дијализу бубрега и особе с хемофилијом.
Хепатитис Д
Хепатитис Д је инфекција коју изазива вирус типа Д (делта). Он погађа јетру само у коинфекцији са хепатитисом Б, што значи да се може ширити само уз присуство вируса хепатитиса Б.
Хепатитис Д се преноси зараженом крвљу, ретко и полним контактом. Симптоми су индентични симптомима хепатитиса Б, али се код коинфекције са хроночним хепатитисом Б изненада јављају повећане вредности трансеминаза. И он се открива крвним тестом на антитела на вирус делта који му је узрочник.
Акутни хепатитис Д се не лечи. Тек када пређу хроничну фазу користи се интерферон. У зависности од генотипа у терапију се укључује и рибавирин. Превенција је иста као за хепатитис Б те се као најбоље средство превенције препоручује вакцинација против хепатитис Б без чијег присуства у организму хепатитис Д не може ни да се развије.
Хепатитис Е
Хепатитис Е представља акутно инфективно обољење које се одликује оштећењем јетре, појавом иктеруса и високим леталитетом трудница. Обољење није било препознато као посебна форма хепатитиса све до 1980. године. Лечење оболелих од вирусног хепатитиса Е је комплексно. С обзиром да још увек није пронађен лек за ову болест, терапија се састоји у санирању симптома, односно компликација до којих може доћи.
