ИПАК СЕ ОКРЕЋЕ: Изложба у част Галилеа
У знак сећања на италијанског физичара и астронома Галилеа Галилеја, од чијег се рођења ове године навршава 450 година, Библиотека Матице српске припремила је електронску изложбу грађе из својих збирки.
Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Селимир Радуловић. Изложба се може погледати од 20. октобра до 12. новембра 2014. године у јавном каталогу Библиотеке.
Галилео Галилеј, астроном, физичар, математичар и филозоф, рођен је у Пизи 1564. године. Школовао се у манастиру Валамброза и на Универзитету у Пизи, где је студирао медицину и Аристотелову филозофију.
Одмалена наклоњен математици, напустио је студије и живот посветио науци. Отворивши историјску епоху увођења експеримената у научна истраживања, дошао је до великих открића: открио је изохронизам клатна, пронашао хидростатску вагу, формулисао законе слободног пада тела под дејством силе теже, утврдио међузависност кретања и силе, као и непроменљивост узрочно-последичних односа који из тога следе.
Конструисао је први астрономски дурбин, открио Јупитерове сателите, Сунчеве пеге, Венерине мене и планине на Месецу и потврдио идеју о Млечном путу као скупу звезда. Као ватрени поборник хелиоцентричног система, обавио је Дијалоге о два главна система света (1632), у којима духовит начин доказује предност Коперниковог система над Птоломејевим, и који га доводе пред суд инквизиције (1633).
Избегао је утамничење, али је био приморан да се јавно одрекне својих учења и последњих 11 година живота проведе у кућном притвору. Умро је 1642. у својој вили у Арчетрију.
Осим чувених Дијалога о два главна система света, Галилео је објавио низ радова и студија (Писмо Кастелију, Истраживач, Дијалози о две науке и др.).
