Као жена није имала ниједну пословну понуду, а онда је "постала" ОН

Када је ауторка Catherine Nichols део своје приче послала на 50 адреса издавача, само два су затражила цео рукопис. Када се представила под мушким псеудонимом “Георге” и послала све то исто са другог мејла, добила је 17 одговора.

Један исти агент је одбио њену причу када је послала као Catherine, а затражио цео текст да пошаље надређеном када је послала као “Георге”.

Експеримент ове списатељице осветлио је проблем родне равноправности у свету издаваштва и литературе. Мушки писци настављају да доминирају издаваштвом, и као критичари и као писци.

Студије показују да прича у којој је главни протагониста мушкарац има много веће шансе да добије награду.

Али овакав не-фер однос није ограничен само на свет литературе. Многа истраживања показују да када истраживачи пошаљу идентичан рад, они са мушким именима добијају више одговора од оних са женским именом.

Овај експеримент осим што се не ограничава само на издаваштво, није ни нов. Многе жене писци су се и раније прерушавале. Георге Елиот је Mary Ann Еванс у стварном животу, Лоуиса May Alcott је А.М. Барнард, а сестре Бронте представљале су се као Currer и Ellis Bell.

Традиција се наставља и до данас. Нора Робертс објављује детективске мистерије под псеудонимом Ј.Д. Robb. Евен Joanne Rowling има чак два псеудонима - Ј.К. Rowling и Роберт Galbraith.

Како год, Nichols сада ради под псеудонимом “Георге”, преправља свој рад по упутствима које је добила од издавача као “Георге” и има издавача за своју књигу, пише бизлифе.

А за то време у Јужној Африци појавила се реклама велике компаније оловака, која честита женама празник уз: “Лоок like а гирл, ацт like а lady, think like а ман, work like а boss.”