КРАТАК ЖИВОТ, МНОГО ДЕЛА: Цитати Федерика Гарсије Лорке!

Био је најзначајнији шпански песник 20. века. Његова поезија, нова и модерна по вокацији, заузела је сам врх светске поезије. Био је свестрани уметник -  песник, музичар, сликар, драмски писац. Извори његове поезије су у Андалузији, са њеним богатим животом и примитивним страстима.

Док су други писци бежали од примитивног, сировог и народског у углађеност и отменост европског усмерења, Лорка је у завичају налазио мотиве за своје певање.

Ово су цитати из његових прелепих песама:

• Ишчезава срце, извор жеља. Само пустош остаје...
• Једнога дана зивеће коњи по крчмама, а побеснели ће мрави напасти жута небеса, скривена у очима крава.
• Нико не једе наранџе под пуним месецом. А треба јести воће, зелено и хладно.
• Нарцисе. Твој мирис и дно реке мирне. Желим да уз тебе будем, цвете љубави, нарцисе.
• Али нисам се у њу заљубио, јер била је удата. А рече да је девојка кад је поведох до реке...
• Идем да спавам; не пренеш ли ме, срцем ћу бити крај тебе скончан.
• О, папирната птицо! Орлу дечији с' пером од слога штампарског, без гнезда и без друга!
• Како ми је тешко да те пустим да одеш, дане! Одлазиш пун мене а кад се враћаш, не познајеш ме.
• Љубави моје крви, смрти жива, нема. Залуд очекујем реч писану твоју и мислим с' цветом који губи боју, кад живим без себе, боље да те немам.
• Високо уздигнуте главе и очију сном обрваних. Ај, како жалобно уздише сова на црном стаблу ноћи!
• Ох, како је утонуо у мисли пламен светиљке! Као индијски факир зури немо у своју сјајну нутрину од злата и замути се само када снева поднебља нека далека, без ветра.