Куће од сламе, коштица и блата
Суботица -- Грађевински инжењер из Суботице, Лехел Хорват користи материјал попут сламе, коштица и блата за градњу кућа.
Иако на први поглед то делује нереално, па чак и неодрживо и нестабилно, овај Суботичанин, бивши асистент на Грађевинском факултету у Суботици, истиче да се овакав принцип градње користи већ више од једног века, пре свега у Сједињеним Америчким Државама и земљама Европске уније, пише Радио 021.
"Одмах да кажем да то није ништа што сам ја измислио, већ се то успешно ради у свету већ дуже од 100 година. Куће које су на овај начин изграђене у америчкој савезној државни Небраска пре једног века и даље су на свом месту и људи живе у њима, а касније је овакав тип градње почео да се примењује и у Европи, па данас у земљама Европске уније постоји око 37 хиљада оваквих стамбених објеката", каже Лехел Хорват, који је 10 година радио као асистент на дрвеним и челичним конструкцијама на Грађевинском факултету у Суботици.
У овакве куће се уграђују искључиво природни материјали, а пошто у Војводини има доста сламе, те је то обновљив извор, управо је она основ кућа какве је Хорват са сарадницима већ градио на северу Бачке. За темеље се узимају багремови трупци, дужине од једног метра и пречника 20 центиметара. Третирају се природним препаратима против инсеката и труљења, а потом се забијају 80 цм у земљу. На њих иде подна конструкција, у коју се као топлотна изолација уграђују коштице од воћа, најчешће вишања и трешања, које у себи садрже затворене глобуле ваздуха и функционишу идентично као стиропор.
Костур куће се прави од дрвета, слично као у класичној градњи, а потом се зидови праве од 50 цм дебелих пресованих бала сламе. Њена изолациона моћ је фантастична и има исти ефекат као класичан зид са топлотном изолацијом од стиропора, а цена градње је за четвртину мања. Са унутрашње и спољне стране зидови од сламе се облажу трослојном мешавином блата, које углавном чине млевена слама и жута земља, а која на крају даје исти ефекат као класичан зид, а дуговечнија од њега. Заблуда је да су овакве куће нестабилније. Овакав зид, обложен блатом, на основу доказаних истраживања, трпи чак два сата температуру од 1.000 степени. Наравно услов за то је да се гради на адекватан начин, односно да у току градње у саму сламу не доспеју вода или ватра. Чак не постоји ни опасност од инсеката, јер они не могу да сваре целулозу, па слама није на њиховом менију – истиче Лехел Хорват.
Он је закључио да се, због природних материјала који се уграђују у њих, овакви објекти у свету називају "здравим" кућама.
"Рецимо, нема потребе на грејна тела стављати посуде са водом, да се не би исушио ваздух. То је у оваквој кући немогуће, јер она није херметички затворена, стиропором и фасадом, већ "дише"", каже Хорват.