НАРОДНИ МУЗЕЈ: "Пит Мондријан. Случај Композиције ИИ"
Министар културе Иван Тасовац отворио је у Народном музеју изложбу "Пит Мондријан. Случај Композиције ИИ", истакавши да чувену слику треба гледати без "титла".
Министар је поручио посетиоцима да забораве сва знања како би заиста доживели ову слику. Тасовац је рекао да је последњих дана пред отварање ове поставке рекао да је разговарао са бројним колегама из различитих области. Тасовац је тада "лебдео" изнад историје уметности, филозофије, антропологије и теорије културе, тумачећи различите принципе означавања и читања слике што му је био мотив да такву поруку пренесе посетиоцима.
Амбасадор Холандије Лоран Стоквис подсетио је да је почасни конзул Краљевине Југославије у Амстердаму Корнелиус Дирк Меренс, 30-их година прошлог века тражио начине да унапреди личну, културну и економску сарадњу две земље, па је основао Друштво љубитеља Југославије.
"То друштво је помогло да се оствари Меренсова идеје да поклони 42 дела која ће чинити колекцију Музеја савремене уметности који је основао кнез Павле", подсетио је амбасадор.
Чувена Мондријанова слика је настала је у Паризу 1929. године, а две године касније је стигла у Народни музеј у склопу поклона Одбора за ширење холандске уметности Југославији.
Тежиште изложбе "Пит Мондријан. Случај Композиције ИИ" је биографија те једне слике која је услед своје слојевитости учинила то дело битним актером локалне уметничке сцене. То дело је послужило као инспирација и полазна тачка многим уметницима, што је и циљ ове поставке.
Изложба је осмишљена тако да је централно место управо дело Пита Мондријана, а остала су одраз те једне слике.
Поставку чине и дела девет уметника којима је управо та слика послужила као полазна тачка да би себе изразили. У питању су уметници: Горан Ђорђевић, Никола Пилиповић, Александар Димитријевић, Зоран Несковски, Јелица Радовановић, Дејан Анђелковић, Добривоје Крговић, Мрђан Бајић и Весо Совиљ.
"Композиција ИИ" је дело једног од најзначајнијих уметника апстрактног сликарства 20. века који је до краја своје каријере тежио ка идеалном.
Мондријан је у једном тренутку напустио фигурацију као мотив и као полазну основу и површину почео је да компонује слободно у прегледном и смиреном ритму обојених квадратних површина оивичених растером црних линија. Колористичка скала редукована је на три основне боје: жуту, плаву и црвену.
Тасовац је овом приликом најавио да ће 20. децембра почети радови на фасади националног музеја, чиме се настављена реконструкција тог здања од националног значаја.
Прочитајте и:
Обиђите зграду Народног музеја
Вучић: Отворићемо Народни музеј!
Будите и ви апстрактни сликар!