НЕМАЧКА - Најзначајнији спољнотрговински партнер Србије
Савезна Република Немачка је најјача национална економија старог континента и једно од највећих тржишта Европе са 82 милиона становника. Србија је традиционално технолошки и трговински тесно везана за Немачку, јер је до протекле деценије преко 70 одсто опреме и машина у фабрикама Србије било немачке производње.
У последњих 10 година, односно, од 2004. па до 2014. године, инвестиције немачких компанија у Србији су се увећале пет пута.
Немачка је била и остала један од водећих партнера Србије у свим секторима привреде.
Од 2011. године Немачка представља најважнијег спољнотрговинског партнера Србије у оквиру Европске уније и једног од водећих партнера у делу промета у слободним зонама, преноса високих технологија, едукације српских стручњака и донација.
У последњих десет година, стратешко партнерство ове две земље је расло, а односи су данас чвршћи и перспективнији него икада, а то најбоље показује статистика.
Недавна анкета је показала да се 92 одсто немачких компанија изјаснило да би поново инвестирале у Србији.
А шта кажу бројке?
Република Србија потписала је са Немачком девет билатералних споразума, чија примена доприноси развоју билатералних економских односа (о техничкој сарадњи и помоћи, о узајамној заштити и подстицању улагања, о избегавању двоструког опорезивања у односу на порезе на доходак и на имовину.
Деташман је посебан облик ангажовања стручне радне снаге из Србије у Немачкој. На основу међудржавног Споразума предузећа са седиштем на територији Републике Србије из области грађевинарства, производње и прераде метала, монтаже, изолације, пољопривреде, шумарства, рударства, послова рестаурације и меснопрерађивачке индустрије имају право учешћа у расподели контингента (квоте) запошљавања у Савезној Републици Немачкој за текућу деташманску годину. Спровођење овог Споразума у надлежности је Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Владе Републике Србије.
Посебну улогу у унапређењу билатералних економских односа и повећању страних инвестиција има Пословни савет Србија–Немачка, који је основан 2003. године. Такође, у циљу интензиварања институционалне сарадње Србије са појединим покрајинама у Немачкој, формиране су заједничке међудржавне Комисије: Србија– Баварска и Србија–Баден Виртемберг.
Највећи обим робне размене остварен је током 2008. године. У 2012. извоз у Немачку достигао је вредност од 1,3 милијарде УСД (за 0,2% мање у односу на 2011.), док је дефицит на страни Србије износио 693,3 милиона УСД. Од 164 тржишта на која је Србија пласирала робу током 2012. године немачко тржиште је било најважније (11,7% укупног српског извоза) и од 204 земаља света из којих је Србија увозила Немачка је била на првом месту (11,2% укупног српског увоза).
Током фискалне 2013. године, укупан обим робне размене износио је више од 2,26 милијарди долара, што је 14,23% већи обим него у истом периоду прошле године.
На графикону је приказано кретање покривености увоза извозом у размени са Немачком. У 2011. години се региструје значајно побољшање овог показатеља, да би у 2012. години проценат покривености увоза извозом износио 66 одсто.
Извоз у фискалној 2013. години растао је више од пет пута брже него увоз, па се тако дефицит на српској страни додатно смањивао. У првих седам месеци текуће године степен покривености достигао је рекордну вредност од чак 77,8%, што значи да је у 2013. године знатно повећан степен структурне прилагођености српског извоза увозу Немачке.
Највећи увозници у Србију из Немачке у 2013. години су : Сиеменс, Ball Паковања Европа Београд, Porsche СЦГ, ФИАТ аутомобили Србија, Tarkett, Мерцедес- Бенз Србија и Црна Гора, Тетра Пак Продуцтион, Хенкел Србија и Bayer. Њихов увоз је чинио 26,87% укупног увоза Србије из Немачке.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за прва четири месеца 2014. године износила је 8,5 милијарди евра. То је за 5,8 одсто више него у истом периоду прошле године, објавио је Републички завод за статистику. Извезено је робе у вредности од 3,6 милијарди евра, што је 14,4 одсто више него претходне годне. Увоз је био 4,9 милијарди евра, што је смањење од 0,3 одсто.
Спољнотрговински дефицит од 1,3 милијарде евра је за 26,1 одсто мањи него у прва четири месеца прошле године. Покривеност увоза извозом била је 74,2 одсто, а прошле године у истом периоду 65 одсто.
Из тог разлога Немачка ће и убудуће сигурно остати један од најважнијих спољнотрговинских партнера Србије с обзиром да су у току процеси проширења производних капацитета појединих немачких компанија широм земље које ће тек достићи свој производни максимум у наредним годинама.