Неписмени купци или зашто се Срби плаше интернета?

Ако сте се икада питали, да ли и колико Срба купује преко интернета, ево чињеница које говоре да Србима овај вид куповине није баш најомиљенији. Просечан становник наше земље и даље више воли паре у џепу или под сламарицом, али и робу одмах по предаји новца продавцу. Па тако подаци Републичког завода за статистику, кажу да чак више од половине становника (59,5 одсто становника) никада се није упустило у онлајн куповину. Ови подаци нису запрепашћујући ако узмемо у обзир да у Србији чак 33,1 одсто становништва никада није било корисник интернета, и да чак 29,7 одсто  никада није било у прилици да укључи рачунар.

Ипак, док су трговци који још увек послују на класичан начин, незадовољни профитом, интернет продавци не “кукају“ када говоре о заради. Према статистикама неки од портала преко којих се може куповати из “фотеље“, налазе међу десет најчитанијих портала у Србији. Збуниће вас ова статистика, али посета сајту, не значи и потрошња новца на производе које имају у понуди. С друге стране, акције, групна куповина, интересантни концепти ипак доносе профит који је за ове продавце више него задовољавајућ.

У страним земљама овај вид индустрије доприноси БДП-у чак до 10 одсто, док код нас у земљи није на завидном нивоу, је потрошачи наше земље немају навику да купују преко интернета, поготово ако су имали неко лоше искуство. Уколико је некоме, чак и закаснила пошиљка, више се никад неће одлучити да поручи нешто преко интернета.

Према речима наших саговорника, многи би се одлучили за онлајн куповину страних предузећа, која не постоје у Србији, али нису у могућности да изврше уплату, јер је е-бенкинг лош, а ПејПал још увек није у функцији. Иако се на домаћим порталима можете купити различит асортиман робе (од игле до локомативе) потрошачи се боје превара, јер је у понуди углавном половна роба. Када им продавац испоручи неквалитетну робу, коју су већ платили, нису у могућности да рекламирају производ, и новац им скоро никада неће бити враћен. С друге стране, понекад и "виртуелни" продавци имају проблем јер се купац једноставно предомислио и не жели да преузме робу. Онда је продавац у проблему, јер мора да сноси тошкове транспорта и повраћаја робе, која се у Србији углавном врши преко поште.

А ево шта кажу наши саговорници...

“Немам поверења да ћу добити онакав производ какав сам наручила. Ако бих се и некада усудила да извршим куповину преко интернета то дефинитивно не би била куповина половних ствари“, каже Милица Ј. за наш портал.

Оно што сви потрошачи свакако знају то је да је куповина преко интернета бржа, удобнија, а могу се сазнати и препоруке других корисника. Овај вид куповине свакако штеди време, али сигурност "роба одмах на руке", нико не може да гарантује.

"Не плашим се онлајн куповине, и желео бих да могу да наручим нешто из иностранства, јер за мање пара могу да добијем бољу производ. Међутим, проблем је начин плаћања", каже Дејан М.

Дакле, страховали или били у немогућности да платимо за оно што желимо, још увек каскамо за регијоном, па су тако Хрватска и Румунија и даље по куповини слободнији од нас.