Обратите пажњу на отровне намирнице

Имамо способност да игноришемо инстинкт и на тај начин излажемо свој организам екстремним условима у потрази за новим искуствима.

Стабљике и лишће парадајза садрже алкалне отрове који могу да изазову стомачне проблеме, а незрели зелени парадајз има исти ефекат. Требало би појести велике количине стабљике и лишћа да би последице биле смртоносне.

Мушкатни орашчић је халуциноген. Ако бисте појели 15 грама ове биљке, постоји могућности да се грче мишићи, а ако бисте, којим случајем, појели цео орашчић дошло би до врсте психотичког напада, који укључује предосећај да наступа пропаст света и да је дошао судњи дан.

Због тога што не пролази кроз процес пастеризације у коме се уништавају штетни токсини, матични млеч често садржи андромедотоксине, што може довести до вртоглавице, слабости, прекомерног знојења, мучнине и повраћања. Све поменуте симптоме изазива једна кашика андромедотоксина.

Постоје две врсте бадема, слатки и горки. Горки садрже релативно велике количине цијановодоничне киселине. Само седам до десет сирових горких бадема могу да изазову проблеме код одраслих, а код деце, чак, смртни исход, преноси Блиц жена.

Отрови гликоалкалоиди се могу наћи у лишћу, стабљикама и клицама кромпира, посебно ако остане дуго да стоји на светлости. Гликоалкалоиди могу да изазову грчеве у стомаку, дијареју, главобољу, кому и смрт. Само три до шест милиграма по килограму телесне тежине може бити кобно. Избегавајте кромпир са зеленкастим мрљама.

Лишће рабарбаре садржи оксалну киселину, која учествује у стварању камења у бубрегу. Уколико бисте појели пет килограма овог лишћа, то би било фатално по вас, али је довољна и много мања количина да би се човек озбиљно разболео.

Јабуке, трешње брескве и кајсије садрже коштице у којима се налази врста цијановодоничне киселине која се зове још и "пруска киселина". Ова киселина је безбојна, екстремно отровна течност која кључа непосредно изнад собне температуре, на 26 °Ц.