Ово је мала тајна српских пекара коју добро чувају
Највећу зараду српски пекари остваре на кифлицама, уз правило да купац који сврати узме још нешто уз њу.
Кифла коју купите у пекари, њих кошта око 3 или 4 динара, а наплаћују их око 20 динара.
- Немојте да вас чуди када неко продаје кифле по некој промо цени, од 5, 6 динара. Ништа не губи, а добија то што људи више долазе, па успут купе још нешто. Битан је промет, кажу нам из пекарске радње у предграђу Београда.
- Од килограма брашна се направи преко 30 кифли. Рачунајте да и и струја и брашно за тих 30 кифли изађу око 120 динара, једна кифла произвођача кошта једва 4 динара.
Ако их продаје по цени од 20 динара, зарада је петострука!
Но, у појединим пекарама у центру, које су мало "ексклузивније" од других, пецива су знатно скупља, па зараде на нпр. кифлама иде и до 700, 800 одсто.
Пекарска логика је следећа - ко узме кифлу, узеће јогурт или још нешто уз њу, открива нам извор из једне београдске пекаре.
Оно што на руку иде свим пекарским радњама је податак да се у Србији хлеб једе 40 одсто више у односу на становника ЕУ. Просечни Србин поједе око 100 кг хлеба годишње. Стога није чудно што овај бизнис зову оним који у Србији не може да пропадне.
Но, да би се пекарски бизнис покренуо, потребно је најмање 50.000 евра. Како из Уније пекара тврде да само у Београду има око 2.700 пекара, то значи да у главном граду имамо једну пекару на 500 становника.
