Ово су последице које вас чекају, ако не легализујете објекат!

Осим што ће плаћати порез на имовину, такви станови неће моћи да се наследе или поклоне изајвила је државни секретар у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Александра Дамњановић.

То ће важити не само за станове већ и локале, гараже и друге делове објеката који не могу да се озаконе,или њихови власици из неког разлога то не желе да ураде, а не могу да сруше, казала је Дамњановић. 

- Предвиђено је да у тој ситуацији грађевински испектор достави надлежној Пореској управи решење у рушењу са напоменом да се објекат не може рушити, тако да се тај стан стави у систем пореза. Власник ће за тај стан плаћати порез на имовину, а друга санкција је да се то решење доставља Републичком геодетском заводу који је у обавези да упише забрану располагања - прецизирала је Дамњановић.

Она је указала да ће ти власници имати "заробљену непокретност", јер ће бити уписана забележба о забрани отуђења и забрани других видова располагања. 

Закон треба да омогући брзу и јефтину легализацију око 1,5 милиона објеката, с обзиром да предвиђа до 100 пута мање таксе. 

Такса за стамбене објекте до 100 метара квадратних износи 5.000 динара, до 200 квадрата 15.000, до 300 квадрата 20.000 динара, а више од 300 квадрата 50.000 динара. 

Када је реч о комерцијалним објектима, такса до 500 квадрата износиће 250.000 динара, за објекте од 500 до 1.000 квадрата 500.000 динара, за оне до 1.500 квадрата милион динара, а више од те квадратуре три милиона динара. 

Дамњановић истиче да су те таксе много мање од накнаде за уређење грађевинског земљишта која је раније била обавезна, с обзиром да је раније у већини случајева у Србији за стамбене објекте до 100 квадрата било предвиђено 5.000 динара за легализацију само једног метра квадратног. 

Око 700.000 власника је раније предало захтев за легализацију. 

По новом закону, ако је већ поднет захтев за легализацију заједно са потребном документацијом плаћа се само такса за озакоњење стана, или куће до 100 квадрата од 5.000 динара. Ако захтев није поднет, потребно је уз плаћање те таксе прибавити и Извештај о затеченом стању и доказ о праву својине. 

У Београду ће на пример послове озакоњења ће у градским општинама наставити да ради секретаријат надлежан за легализацију, док ће у приградским то радити саме општине. 

Проблем који се јавља у пракси, како каже, јесте да је цела зграда нелегална и сви станови у њој и тада важи опште правило да се прво врши озакоњење целе зграде, па се решава о појединачним захтевима. 

- Ако се деси да неко не жели да озакони свој стан то не спречава његове комшије да озаконе само свој стан. Они који неће из неког разлога да озаконе свој стан предвиђено је да грађевински инспектор донесе решење о рушењу - казала је Дамњановић. 

Закон се односи на објекте без грађевинске дозволе и могуће је да део објекта буде легално изгађен са дозволом, а део нелегално и у тој ситуацији су предмет озакоњења само делови без дозволе. 

На питање шта ће бити са великим бројем гаража и тавана који су претворени у станове у многим новим зградам, Дамњановић је рекла да ће они бити посебан предмет озакоњења. 

- Ако неко није поднео захтев за легализацију тако направљеног стана или пословног простора, такви делови објеката биће пописани и донета решења о рушењу и по службеној дужности почиње процес озакоњења, као и за друге објекте - наводи Дамњановић. 

Ако је зграда легална односно направљена са грађевинском дозволом онда су и сви станови у њој легални. Ако је цела зграда нелегална, прво се доноси решење о озакоњењу целе зграде, а потом се решава по свим појединачним захтевима, казала је она. 

Може се десити да је већи део зграде легално изграђен, а да је прликом изградње дошло до одступања, на пример надзидано је један или више спратова, само ти делови биће предмет озакоњења у којима је одступљено од грађевинске дозволе. 

Опште правило је да сви који имају од раније поднете захтеве за легализацију не морају да поднесу никакав захтев, јер се од ступања на снагу Закона о озакоњењу такав захтев сматра захтевом за озакоњење. 

- Они који нису поднели захтев до 29. јануара 2014. ништа не раде већ чекају да инспектор или комисија коју образује њихова општина или град дођу и попишу тај објекат и од тог тренутка за њих почиње поступак. Када инспектор донесе решење о рушењу, по службеној дужности га доставља органу који ће радити на поступцима озакоњења и од тог тренутка започињења поступак - навела је Дамњановић. 

Грађани само треба да сачекају допис са захтевом шта треба да доставе од документације. 

Пре тога надлежни орган има обавезу да провери све претходне услове за озакоњење, на пример, да ли је објекат изграђен на јавној површни и затим се допис шаље власнику у коме је наведено шта све треба да се достави да би поступак озакоњења био окончан. 

Не могу да се озаконе објекти изграђени на земљишту које је неповољно за изградњу - песковито, мочварно, на клизиштима, изграђени од материјала који не гарантује сигурност и стабилност објекта, затим нехигијенска насеља од секундарних сировина, као и на местима где је по важећем планском документу предвиђена изграђа или уређење јавних површина или изгадња објеката јавне намене у јавних својини. 

Такође, не могу бити озакоњени објекти сагађени у првој и другој зони заштите природног добра, осим викендица и других породичних објеката за одмор у другом степену заштите природног добра, нити објекти у околини културних добара који су уписани у листу светске културне баштине, или су проглашени за културна добра од изузетног значаја. 

Не могу ни објекти у заштитним појасевима одређених јавних добара, као у зони заштите далековода, пута, пруге, водоизворишта, водотока и друго, а различитит закони прописују ширину тог појаса. 

Такође, не могу бити озакоњени ни започети објекти, на пример, ако је изграђен само темељ односно објекат мора да поседује све конструктивне грађевинске елементе. 

Процена је да ће око 95 одсто њих моћи да се легализује, док ће остали бити срушени.