РЕАЛИСТИЧНИ ЦИТАТИ СТЕВАНА СРЕМЦА: Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго!

У Сенти је 1855. рођен Стеван Сремац чија су нека од познатијих дела "Ивкова слама", "Зона Замфирова", "Поп Ћира и поп Спира"). Био је члан Српске краљевске академије.

Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888.  је почео да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које су се појавиле као књига 1903. под насловом "Из књига староставних". Његова дела су углавном реалистична и садрже одређену дозу хумора у себи. Карактеристичност његовог стваралаштва је такође и епизодичност.

• Што да измишљам теме када их сам живот у изобиљу нуди и људе кад их посве дневно проматрам по улицама и кафанама.
• Благо оном ко може ћутети.
• Где није кошкања није ни миловања.
• Риба и гост трећи дан смрде.
• Док магарца имаш онда га и јаши.
• Кад пас кобасицу једе, сигурно је украо.
• Не мрзим човека који зло каже, него човека који зло мисли.
• Тешко своме без свога.
• Није благо ни сребро ни злато, већ је благо што је срцу драго.
• Где има ватре, мора и дима бити.
• Да је вода добра, не би у њој крекетале жабе, него људи.
• Женидба, то је просто једна срећа. Имаш, кажу, пуну врећу змија и међу њима једна јегуља. Туриш руку у врећу па бираш! Е, па хајде ти сад потрефи баш ону једну, једину јегуљу.
• Прва љубав и мајска киша плахе су, али очас прођу.
• Ко хоће магарца да јаше мора музику да му слуша.
• Залуд глава кад не носе ноге.

Уколико вам је ово било занимљиво, прочитајте причу која ће вам много помоћи уколико вам је тешко у животу (о томе на ОВОМ линку)