РЕКОРДЕРКА ИЗ НОВОГ САДА: Четири деценије на бироу, ни дана стажа

Она каже да се на биро рада пријављивала уредно сваке године више од четири деценије, о чему сведочи и њена радна књижица.

- У 63. години живота немам дан радног стажа, а желела сам да радим. Хтела сам да прихватим било шта, али нико никада ништа није понудио - прича Драгица.

Иако понуде са бироа нису стизале, она је сама активно тражила посао, али безуспешно.

- Послала сам сигурно више од 100 молби за посао. Одбијали су ме чак и за послове спремачице, зато што имам средњу школу - каже Драгица за "Блиц".

Она је у Нови Сад дошла 1972. из Македоније, са завршеном средњом Пољопривредном школом. Како каже, у граду није имала везу, јер је била нова, па је тако и у срећнија времена остала без посла.

- Не кривим ниједну власт, али не разумем како сам у време социјализма, када је посла било, остала без радног места - пита се Драгица.

Све ове године живела је од супругових примања.

- С бироа никада нисам добила ни динар. Веровала сам да ћу се запослити, па нисам примала никакву накнаду - додаје Драгица.

Како каже, у овим годинама њене шансе за запослење су минималне.

- Сада се више ничему не надам. Скинули су ме с евиденције на бироу и рекли да немам шансе да се запослим. Сви траже млађе, тако да је за мене готово - каже наша саговорница.

Ипак, највише је плаши то што неће имати пензију.

- Када бих сада и нашла посао и била пријављена, не бих могла да остварим право на пензију, јер чак и за старосну треба 15 година радног стажа, што би значило да бих морала да радим до 78. године живота - објашњава она.

Драгица живи са мужем, који прима 28.000 динара месечно, и с унуком, који је завршио прву годину студија.