Руски ембарго прави катастрофу у хрватском аграру
Иако се тек 1,5 одсто извоза хране из Хрватске односи на Русију, што не премашује 25 милиона долара годишње, хрватски пољопривредни произвођачи већ осећају ефекте слабе државне заштите услед продора јаке конкуренције из Европске уније, која је изгубила право трговине у Русији, упозоравају хрватски економисти.
Питање је шта ће се догодити с великим вишком производа кад се узме у обзир читава Унија под ембаргом, и како ће се то одразити на хрватски пољопривредно-индустријски биланс, истичу стручњаци, а преноси регионални портал Сеебиз.
Економиста и аналитичар Горан Ђулић каже да је реално очекивати, унутар заједничког тржишта ЕУ, пласман велике количине робе по нижим ценама, првобитно намењене руском тржишту, на слабија и сиромашнија тржишта, попут хрватског.
"Затим ће доћи до још већег рушења цена домаћих производа без икаквих озбиљнијих механизама којима би се могао заштитити аграрни сектор, тако да ће последице бити катастрофалне", упозорава Ђулић.
Из Славонске јабуке, у Осјечко-барањској жупанији, где се окупља скоро стотину произвођача, истичу да они већ осећају удар појачаног увоза јабука по дампиншким ценама из других земаља ЕУ, будући да је реч о државама које свој пољопривредни сектор подржавају знатно више и боље него што је то случај у Хрватској.