Сида - неизлечива, али не и непобедива болест
Данас је Светски дан борбе против сиде.
Сида је полно преносива болест која представља последњи стадијум инфекције организма вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ), а карактерише је прогресивно слабљење имунског система што појединце чини подложним широком спректру инфекција и тумора.
Постоји разлика између појмова ХИВ позитивна особа и особа оболела од сиде. То су две повезане али различите ствари, које се често погрешно поистовећују. ХИВ позитивна особа је заражена вирусом (ХИВ-ом), али то још увек не значи да има сиду. До појаве болести може да прође временски период од две до десет година. ХИВ позитивна особа може да изгледа потпуно здраво, способна је за рад или било коју другу активност, попут здравих појединаца.
Свака трећа особа од процењених 3000 особа које живе са ХИВ-ом данас у Србији не зна да је инфицирана ХИВ-ом. Половина особа инфицираних ХИВ-ом дијагностикује се касно, у узнапредовалом стадијуму ХИВ инфекције, што одгађа започињање лечења. Рано дијагностиковање ХИВ инфекције и благовремено лечење комбинованом антиретровирусном терапијом значајно смањује ризик од оболевања и умирања од АИДС-а, као и ризик од преношења ХИВ инфекције на друге. Страх од стигматизације и/или дискриминације, недовољно знања и недостајућа информисаност, присутне предрасуде, недоступност бесплатног тестирања на ХИВ праћеног саветовањем у здравственом систему су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу припадници различитих популационих група са ризичним понашањем који би имали највише користи од благовременог дијагностиковања ХИВ инфекције.
Подаци указују да је свака трећа особа код које је новодијагностикована ХИВ инфекција на годишњем нивоу у нашој земљи узраста 15–29 година, при чему је значајан удео младих из популације студената која је препозната као једна од посебно вулнерабилних популација.
ХИВ је и даље велики проблем за јавно здравље. Неприхватљива је чињеница да у Европи од 2,3 милиона људи који живе са ХИВ-ом 30–50% није свесно да су инфицирани ХИВ-ом, а да чак половина оних који су инфицирани ХИВ-ом своју дијагнозу открију касно, што доводи до каснијег приступа терапији.
Решавање епидемије ХИВ-а у Европи зависи од разумевања чинилаца касно дијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом, препрека за тестирање на ХИВ међу популацијама које су под повишеним ризиком и укључења здравствених радника који нису довољно укључени у активност саветовања и тестирања на ХИВ – у предлагање тестирања како особама из популација под повишеним ризиком, тако и особама са болестима и стањима која указују на имунолошки дефицит, односно на ХИВ инфекцију.
Повећање обима тестирања на ХИВ је императив за јавно здравље у ширем смислу, како би се повећао број особа које су свесне свог инфективног статуса, и на тај начин се смањује морбидитет и морталитет појединаца, као и степен трансмисије ХИВ-а, а такође се показало као економски оправдан приступ.
Носиоци вируса ХИВ-а имају 20 пута већи ризик да оболе од туберкулозе, а комбинација ХИВ-а и туберкулозе је веома опасна. Туберкулоза је и најчешћи узрок смртии код особа заражених ХИВ-ом у Африци.
Када су људи несвесни свог ХИВ позитивног статуса, под већим су ризиком да ХИВ пренесу на друге (неинфициране) особе – студије су показале да дијагноза ХИВ-а мотивише део инфицираних особа да прихвате понашање којим се смањује ризик од инфицирања ХИВ негативних особа.
Препреке за тестирање на ХИВ се разликују од земље до земље, али обично спадају у једну од три различите категорије: препреке на нивоу пацијента, препреке на нивоу здравствених радника и препреке на нивоу институција/прописа.
Прочитајте и:
Мање познате чињенице о сиди
Кондом који убија ХИВ
