СИРОМАШНИ И У ЕВРОПСКОЈ СИЛИ - Сваком шестом Немцу прети немаштина
Сваком шестом Немцу прети сиромаштво и, упркос доброј ситуацији на тржишту рада, око 13 милиона људи, односно, 16,1% грађана Немачке суочава се са том муком.
Упркрос привредном расту који није могао да ублажи структуралне проблеме, број Немаца угрожених сиромаштвом лане је био исти као и 2012. године, а посебано висок ризик да им сиромаштво "закуца на врата" имају жене, самохрани родитељи и самци, саопштио је немачки Савезни завод за статистику податке за прошлу годину.
Тако у старосној групи од 17 до 64 године око 18 одсто жена важи за сиромашне и 16 одсто мускараца, показује статистика према којој је код самохраних родитеља тај проценат знатно већи, чак 35,2 одсто њих је угрожено сиромаштвом.
Као сиромашан у Немачкој важи онај ко зарађује мање од 60 одсто просечне зараде.
За самце је лане тај износ био 979 евра месечне зараде, односно, 11.749 евра годишње, за двоје одраслих са двоје деце 2.056 евра, односно, 24.673 евра годишње.
Када је реч о деци, њима сиромаштво прети чак више него претходних година. У мају ове године удео сиромашне деце у групи млађих од 15 година био је 15,7 одсто, док је 2012. године тај удео износио 15 одсто, показује статистика.
Када је реч о богатим и сиромашним и њиховим животима, једна студија института "Роберт Кох", показала је чак да сиромашни Немци умиру скоро десет година пре својих богатих вршњака. Та студија је покренула питање да ли је немачки здравствени систем кривац што богати дуже живе, али и оцене да богати, до душе, могу "купити" време и ангажман, али не и безусловно најбољи медицински третман.
"Благостање за све", то је био мото под којим је, пре више од 60 година, демохришћанин Лудвиг Ерхард, други по реду канцелар Савезне Републике Немачке, инаугурисао чувени систем "социјалне тржишне привреде", који је Немцима деценијама обезбеђивао не само благостање, већ и социјалну правду.
Данас, пак, пред налетом суровог "новог поретка" - неолибералног капитализма, "социјална тржишна привреда" се бори за своје вредности, а и сама немачка влада ради на томе да у немачком друштву свакоме мора бити дата шанса да развије свој таленат и да искористи свој потенцијал, без обзира на материјално стање или друштвени статус родитеља.
Гастарбајтерска туга преголема
Немачка је земља у којој живи око седам милиона странаца и петнаестак милиона Немаца, страног порекла, а једна студија фондације "Ханс Беклер" показала је да су "гастарбајтери", старији од 65 година, три пута чешће сиромашнији од домицилних Немаца.
По тој студији је у 2011. години било 41,5 одсто странаца, старијих од 65 година са месечним примањима мањим од 848 евра, што је граница сиромаштва, писала је немачка штампа.
Међу Немцима, старијим од 65 година, наиме, свега 13,3 одсто има таква примања, а овакав статус старих "гастарбајтера" експерти повезују са разликама у зарадама током радног века.
Немачко друштво, постављено на идеалима друштва благостања бије данас жестоку битку са светским трендом - социјалним раслојавањем где богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији и феноменом "репродукције класа", али са тенденцијом повратка пројетаријата.
Нова класа
Нови пролетаријат се враћа у Немачку, тврде социолози, указујући да се у богатом немачком друштву благостања ствара једна нова класа људи, која ради, али упркос томе не може да живи од својих зарада.
Чистачи, болнички неговатељи, разносачи пакета и други који раде, али не зарађују довољно за живот, постају једна нова класа, која неодољиво подсећа на ону од пре сто година и на време индустријске револуције, кажу социолози.
"Ја зарађујем 1.050 евра нето месечно. При високим киријама за станове, ово је мање него егзистенцијални минимум....", каже Андреас Денерт, стар 55 година, који недељно ради 40 сати и води групу од десет чистача зграда, али - да би преживео, има и додатни посао неговатеља у једном старачком дому.
Социолози Фридерике Бал и Филип Штаб са Института за социјална истраживања у Хамбургу су три године истраживали браншу услуга и Немачкој и у једној студији дошли до резултата да Немачка поново има пролетаријат, чије су карактеристике мале зараде и мала или никаква социјална сигурност, уз друштвено признање рада које тежи ка нули и, због свега тога, присутан је осећај људи о бесмислу посла, писала је немачка штампа.
Најбогатијима добар део колача
Немачка, и даље пример моћне државе социјалне правде и једнакости, постаје, изгледа, земља социјалних разлика и статистика је, пре пар година, показала да се две трећине богатства Немаца, процењеног на више од 5,5 билиона евра, налази, заправо, у рукама 10 одсто људи.
Прочитајте и:
