Спорије једење – мање калорија!
Истраживања америчког Универзитета Роуд Ајланда, проценили су какав је утицај начина конзумирања хране на унос калорија. Показало се да спорије уношење хране доприноси мањем уносу истих, као и количине саме хране.
У испитивању је учествовало 30 здравих жена, старости од 18 до 48 година, које су током експеримента три пута посетиле лабораторију.
Током прве посете су испуниле упитник о историји болести, учесталости конзумирања хране и свом понашању везаном за дијете и телесну тежину.
У следеће две посете требало је да припремљени оброк поједу споро или брзо. Када су имале задатак да једу брзо, користиле су велике кашике и морале су да једу без пауза између залогаја. Када је задатак био да храну конзумирају споро, добиле су мале кашике, а између сваког залогаја застати и прожвакати га око 20 до 30 пута.
Осећај глади, ситости, жеље за храном и жеђи, испитивани су у редовним интервалима пре, током и после оброка.
Анализе су показале да су, иако споро једење продужује сам оброк, испитанице које су конзумирале храну на овај начин, унеле мање калорија и мању количину хране у поређењу са брзим једењем. Поред тога, ниво ситости и унос воде су били већи током споре конзумације.
Закључак истраживања је да спорија конзумација оброка може допринети смањеном уносу калорија код потпуно здравих жена. Питање за даље истраживање јесте да ли је овај метод примењив на целу популацију и различите типове оброка.
