Становништво је "убио" франак, а државу амерички долар
Подизање кредита оштетило је како грађане, тако и државу Србију. Једина је разлика која валута је коме нашкодила.
Мада, ако се узме да обзир да се државна каса пуни из џепа становника, онда су и франак и долар погодили управо њих - грађане.
За један дан, када је швајцарски франак нагло ојачао, штета која је нанета 22.000 породица износила је око 200 милиона евра. Међутим, то је само други талас јачања франка. Сетимо ли се да је од 2008. до 2011. "швајцарац" такође оснажио, лако ћемо срачунати да је вредност свих стамбених зајмова у овој валути порасла са 625 милиона евра на једну милијарду, те је "цех" на нивоу од 375 милиона.
А држава?
У билансу банака у Србији око 80 одсто пасиве је у евро знаку, док је на активној страни нешто мало испод 70 одсто, и то је генерално системски ризик целог финансијског сектора. На делу је спонтана депрецијација динара у односу на амерички долар и швајцарски франак, зато што евро слаби у односу на те валуте. А евро је наша референтна валута.
У невољи је и држава, а не само грађани. Снажење америчког долара је повећало јавни дуг земље за 1,2 милијарде евра. Ако знамо да држава за Телеком тражи 2 милијарде, јасно је колико је велики новац у питању.
"Због валутне клацкалице, наш јавни дуг се повећао140 милијарди динара, када се прерачуна у домаћу валуту, с обзиром на учешће долара у структури државог задужења", изјавио је вицегувернер Народне банке Србије Веселин Пјешчић.
Он наглашава да се држава, нажалост, није заштитила од промена курса, и то је, објективно, проблем.
"Грађани, наравно, немају ту могућност да се заштите од валутног ризика, али држава и предузећа и те како могу, али то нису чинили – често и због незаинтересованости", рекао је вицегувернер. – Имали смо састанак у Клубу привредника и разговарали о хејингу, да би један од њих рекао:
"Ко се хејује, може да се убије”, алудирајући на то да је просечна цена заштите од валутног ризика на нивоу три одсто дуга. Но, када се види да је долар за само шест месеци ојачао у односу на евро више од 20 одсто, показало се да су та три процента и те како прихватљива.
