ШТЕДИТЕ У СТРАНИМ ДЕВИЗАМА, зашто када можете у динарима, а то већ раде и многе компаније у Србији?

Степен динаризације у 2015, мерен учешћем динарских пламана у укупним кредитима банака, у паду је за 5,6 одсто у сектору привреде. Истовремено, у сектору становништва евидентиран је раст од 1,8 одсто, објавила је Народна банка Србије.

Учешће динарских пласмана у укупним пласманима привреди током 2015. смањено за 5,6 одсто, на 19,4 одсто крајем године, док динарски пласмани становништву бележе раст а током 2015. су повећани за 28,3 милијарде динара, и то у највећој мери по основу раста готовинских кредита.

ВЛАСНИЦИ СЕ ХВАТАЈУ ЗА ГЛАВУ: Биле су као злато, али Брегзит је покосио и њих

Девизни и валутно индексирани пласмани становништву остварили су мањи раст од 6,4 милијарде динара, па је степен динаризације пласмана становништву током 2015. повећан за 1,8 одсто, и крајем године је износио 42,8 одсто, наведено је у Годишњем извештају о монетарној политици.

Ако се посматра степен динаризације депозита, мерен учешћем динарских депозита у укупним депозитима привреде и становништва код банака, овај показатељ је на крају 2015. износио 27,2 одсто и повећан је у односу на крај претходне године за 2,7 одсто.

Благо су порасла учешћа динарских депозита и становништва и предузећа у укупним депозитима - крајем 2015. године износила су 13,9 и 55,6 одсто, респективно са 11,5 одсто и 53,6 одсто у 2014.

Иако је учешће динарских депозита становништва и даље релативно ниско, наставља се тренд његовог повећања, пре свега због раста динарске штедње становништва, која је на крају 2015. износила 45,4 милијарде динара, или за 7,3 милијарде динара више него крајем 2014.

ПОСЛЕДИЦА БРЕГЗИТА: Стрмоглави пад фунти, најнижа вредност у последњих 31 годину!

Повећан је и степен динаризације мерен учешћем динарског дуга у укупном јавном дугу - у децембру је износио 22,2 одсто или за 0,8 процентних поена више него крајем 2014.

Стратегија динаризације у Србији заснива се на активностима које се могу објединити у три међусобно повезана стуба, наводи НБС.

Први стуб укључује активности усмерене на успостављање макроекономског окружења које карактерише ниска и стабилна инфлација, стабилан финансијски систем и одржив привредни раст.

Други стуб обухвата мере усмерене на активно промовисање динарских инструмената и тржишта, с посебним акцентом на развој тржишта динарских обвезница. Трећи стуб је оријентисан на унапредење zašttite од постојећих девизних ризика у небанкарском сектору и дестимулисање даљег јачања тих ризика.