"ТИ СИ НЕКИ ИЗРОД?": Генијални млади Ром знањем руши СВЕ ПРЕДРАСУДЕ!

У маленом месту Конак, близу Румунске границе, у трошној старој кући живи осамнаестогодишњи Стефан Раду. Он је једно од петоро деце из ромске фамилије Раду. Оно што га што издваја од већине младих људи је то што он много воли школу, а историју обожава. Зато је и освојио са лакоћом прву награду на републичком такмичењу из историје.

У основној школи је освојио треће место на републичком такмичењу из историје. Многи су га одговарали од такмичења и убеђивали да он то не може и да је боље да одустане од свега. Разлог томе је што "има далеко паметније деце која знају боље и дуже се припремају". Његова жеља је била јача од негативних мисли, упорност снажна и не жали за ноћима проведеним над књигом осветљеном свећом.

Из Конака путује сваког дана у школу, преваљујући 45 километара како би стигао у Зрењанинску гимназију, али није му жао. Покушао је да живи у интернату и није то за њега јер не може да учи интензитетом који воли. Тамо не може да се учи ноћу, а тада баш најбоље памти. Зато и сматра да је ове године освојио трећу награду на републичком такмичењу, а не прву. Међутим, за следећу годину ће се спремати код куће како би био најбољи на наредном надметању.

- Ја ту историју баш обожавам. Не радим то због такмичења. Баш је волим и уписаћу историју на Филозофском факултету. Читам и разне књиге, додатну литературу, кад год имам времена, и колико год да имам времена.

Овог младића је задесила необична судбина када су наставници у питању. Његов професор из Основне школе, Боривоје Јерковић, није отишао у пензију јер је желео да подржи талентованог Стефана. Због тога је писао молбу Министарству просвете да му се продужи за још годину дана рад у школи. Након што је Стефан освојио прву награду на републичком такмичењу из историје, професор Јерковић се поносно повукао у пензију, рекавши да му то дође као шлаг на торту. Када се Стефан уписао у Зрењанинску гимназију, задесила га је слична ситуација.

- Мој садашњи професор такође треба да иде у пензију, али му нико до сада није ишао на републичко такмичење. Јован Дмитровић је нама који смо се припремали за такмичења у зборници све лепо објашњавао и веома сам задовољан што ми је он професор. Пред такмичења нам је држао једном недељно часове и тада смо му постављали додатна питања. Он је изузетан професор, много сам задовољан.

Професор Јован Дмитровић је занимљив ученицима, јер има шаљиве методе предавања, те га сви понекад имитирају и присећају се анегдота са његових часова, чега и сам Стефан воли да се присети. "Питање, потпитање! Хајде момак, мени су потребне оцене!", често говори овај професор.

- Један дечак који је одговарао добио је двојку. Пожалио се с изговором да је урадио и презентацију. Професор је рекао: "Тако је момак! Двојка! Презентација један, одговор један, то је једнако два!" - препричава Стефан са осмехом на лицу ситуацију из школе.

Проведено време у "Истраживачкој станици Петница" му се јако допало. Већ је био на пролеће и добро се показао, али је изузетно разочаран што не може да иде поново у току лета. Пошто није имао компјутер и услове да напише семинарски рад који је неопходан за поновни пријем у Петницу, није се прикључио овогодишњој летњој групи.

- Нисам примљен јер нисам послао семинарски на време. Добио сам од Милице, психолога у нашој школи, лаптоп четири дана пре истека рока и нисам успео да напишем рад. Требало је да прочитам неких 4-5 књига, што сам се и трудио да урадим, али нисам стигао да напишем све како треба - жали се Стефан који живи у трошном кућерку на крају Конака са мамом, млађим братом Давидом и сестром Касандром.

Када је почео да ниже успехе, ту су били многи да га подрже, а тај круг људи се временом повећавао. Када се тек доселио са породицом из Старчева у Конак, нису имали ни купатило. Међутим, прича о успешном младићу се раширила, те се Ненад Станисављев из Зрењанина одазвао са намером да породици Раду изгради купатило, тако да тренутно Стефан и његови најближи живе у бољим условима.

Док се припремао за такмичења у Основној школи, имали су огромне рачуне за струју који су остали од претходних власника куће. Стога су се многи људи укључили у акцију како би се Радуовима поново укључила струја, чиме би, између осталог, било омогућено да Стефан и Касандра (15) уче за школу, а да се Давид (6) припрема за забавиште.

- Пошто нисам ишао у забавиште, а и кренуо сам нешто касније у школу, старија сестра Драгана (23) ме је доста тога научила, и веома сам јој захвалан због тога. Она је сада у Немачкој - истиче Стефан који и сам помаже Давиду и Касандри, а жали што његов старији брат није волео школу.

Иако је у првој години нормално добијао стипендију, у другој , из непознатих разлога, није примио ниједну. Наиме, једна Ромска организација је инсистирала да за другу годину при аплицирању за стипендију напише да има њихову подршку. Међутим, иако је касније писало на листама да је добио стипендију, укупно је ове године примио само 3.000 динара и то под притиском медија, професора и наставника.

- Да то напишем је инсистирао један човек из Ромске организације Општине Сечањ. Инсистирао је да напишем да сам припадник те организације, како бих примио брже стипендију. Пошто сам Ром, онда би требало да идем на њихову листу, и они су ме звали да ће уплатити сутра, прекосутра. Међутим, ништа. Па су ми слали уговоре на којима пише погрешно име (Никола), ми им то вратимо, па их поново зовемо, и они питају на ком сам факултету. Тако да је све било данас-сутра, а испало је ништа. Дакле, одобрена ми је стипендија али је не примам - примећује видно потрешен Стефан којем Општина Сечањ плаћа месечну аутобуску карту.

Током Основне школе ишао је на екскурзије захваљујући директорици Ружи Јулкици Козини, која је омогућила да  са основцима из Конака и ове године иде на екскурзију у Орашац, Опленац, Манасију, јер сви добро знају колико му је важно као младом историчару да види та важна историјска места. Њеном заслугом му је омогућено много тога и она се залагала да му Ромске организације исто ускоче у помоћ, али узалудно.

- Хаос је са тим Ромским организацијама у оквиру Општине Сечањ. Постоји човек који се одатле појави само кад треба да се слика са мном. Хвалио се да ми је обезбедио путне трошкове да идем на Општинско такмичење, а такмичење је било у Конаку. У оквиру те општине има можда само три Рома који иду у школу уопште, а представник те организације ништа не помаже, не долази чак ни да пита како сам и шта се дешава са мном, а камо ли да помогне око куповине књига - разочарано истиче Стефан чија сестра Касандра, као одлична ученица, планира да упише Медицинску школу.

Уколико је вам је ово било интересантно, сазнајте нешто више о нашем младом научнику Николи Тепићу који је направио револуционарно откриће које се може применити у пољопривреди (више информација на ОВОМ линку)