ТРЖИШТЕ ЧЕКА СРБИЈУ: Хоћемо ли коначно искористити "руску шансу"?
Да ли је дошло време да Србија коначно искористи погодности које јој бесцарински режим са Русијом пружа?
Робна размена између Србије и Русије последњих десет година претрпела је драстичне промене. Док је увоз драстично предњачио у односу на извоз, последње две године разлика је мања од 50 одсто.
То, међутим, не значи да је извоз из Србије порастао, већ стагнира годинама иако ове две државе имају потписан бесцарински споразум.
Шта подразумева бесцарински режим?
По питању увоза и извоза, Србија може представљати основу за бесцаринско тржиште за око милијарду људи. Бесцарински режим обухвата већину кључних индустријских производа.
Слободни трговински споразум са Руском Федерацијом чини Србију посебно привлачном за стране инвеститоре и произвођаче, пошто је Србија једина држава изван Заједнице независних држава које ужива бенефиције ове бесцаринске трговине са Русијом.
Поставља се питање зашто Србија не користи погодности које јој овај уговор пружа с обзиром на то да је једина држава изван Заједнице независних држава које ужива бенефиције ове бесцаринске трговине са Русијом.
"Пре свега, зато што наша привреда није оспособљена за то. Русији немамо шта да понудимо осим основних пољопривредних прехрамбених производа. Други проблем је што је прошле године, након што су почели да објављују санкције Европске уније, дошло до пада руске валуте односно рубље. И једноставно се већини извозника извоз не исплати, тако да они нису ни заинтересовани“, објашњава економиста Милан Ћулибрк.
Бесцаринске повластице биле су доступне у складу са споразумом, али су њих, уместо наших привредника, користиле стране фирме.
"Погодности трговинског споразума користиле су углавном стране компаније које су у Србији оснивале предузећа, попут Горења, попут фабрике чарапе леони итд. Сви су они користили погодности за разлику од домаћих предузећа која се још увек изгледа нису снашла“, појашњава Ћилубрк.
Производи које Србија извози у Русију
Од свих производа највише се извози воће и поврће (16%), а одмах затим обојени метали (15%)
Следеће питање које се намеће јесте: Шта би требало да се промени да Србија те погодности почне да користи? Ћулибрк сматра да је у том случају неопходна реконструкција привреде, али и спремност наших предузећа да се носе са већом конкуренцијом.
"У Русији су присутне све компаније света и то више није тржиште некадашњег совјетског савеза,. Највеће стране компаније се боре за то тржиште и док наши привредници то не схвате, неће ни моћу да наступе на том тржишту“, закључује он.
Вероватно ће привредна делегација која је отпутовала у Москву са премијером Вучићем и која је најавила конкретне уговоре са руским компанијама покренути ствари са мртве тачке и учини да коначно искористимо "руску шансу".
