Убила сам своју баку у самоодбрани!

Родитељи су ми се развели када сам имала 3 године и остала сам да живим са мајком. Мајка никада није желела да ми прича о оцу и једино што знам је да су га убили годину дана након развода.

Често сам посећивала његову мајку, моју баку Славицу и добро смо се слагале. Међутим, како сам бивала старија, приметила сам да нешто баш и није у реду са њом. Мама ми је објаснила да она има благе психичке проблеме, али да то није ништа страшно.

Била сам други разред гимназије када ми се десило нешто што ћу памтити до краја живота. Отишла сам да посетим бабу (тада је имала око 57год), међутим од када сам ушла у њен стан почела је насилно да се понаша. Прво ме је вербално вређала а онда је постала још агресивнија. У једном тренутку, ухватила ме је за косу и почела да ми удара главу о сто толиком силином да сам мислила да ће ме убити. Зграбила сам нож који је стајао на столу и... усмртила је.

Иако је била у питању самоодбрана, завршила сам у поправном дому. Тамо сам провела две године. Није било баш толико страшно. Мајка ми је редовно долазила у посету, а људи који су радили тамо су се релативно добро опходили према мени. Нисам се ни са ким дружила. Била сам повучена и мирна.

Ванредно сам завшила 3. и 4. разред средње школе и направила трогодишњу паузу у школовању. Касније сам успела да упишем факултет на буџет и била сам редован студент. Једина из моје фамилије сам добила факултетску диплому.

Цео тај случај је далеко у мојој прошлости, али наравно да ми сваки дан пролете те слике пред очима. Тако нешто се не заборавља.