Велика коалиција народа против Исламске државе

Наравно, свака државе има своје разлоге за учествовање у овој кампањи против тероризма и сходно томе, свака држава је поставила границе своје подршке и помоћи овој коалицији. Док ће неке учествовати у директним нападима против позиција Исламске државе, друге ће пружати логистичку подршку. Док једни нуде обуку ирачким снагама и другим анти-ИСИЛ јединицама, други обезбеђују кампове за обуку. А такође, постоје земље чија подршка је само вербалне природе.

Све у свему, можемо препознати две генерације држава на путу ка стварању ове ''коалиције вољних'' за борбу против терориста Исламске државе.

Прва генерација

Прву генерацију чине десет чланица НАТО савеза, и оне представљају језгро коалиције против Исламске државе. Овде, поред Сједињених Државе, спадају Канада, Велика Британија, Аустралија, Данска, Француска, Немачка, Италија, Пољска и Турска.

Турска је далеко најважнија земља у коалицији председника Обаме. Као једина чланица НАТО у региону, али и позната улазна тачка за стране борце у Сирији, извесно је да Труска ''држи све карте у рукама'' када је у питању борба против Исламске државе у Ираку и Сирији. Али, због такве политичке ситуације у земљи, која је произилазила из чињенице да исламисти државе велики број Турских држављана као таоце, Турска ја на почетку кампање против Исламске државе имала углавном пасивну улогу. Међутим, како је група од 46 Турака ослобођена, Турска је обећала да ће учествовати у коалицији предвођеној САД, изјавио је државни секретар САД, Џон Кери. 

Аустралија је већ најавила да ће послати 8 борбених авиона типа Ф-18, авион за надгледање Е-7А и летећи танкер КЦ-130А. Такође је најављен и долазак војних саветника у Ирак.

Велика Британија је обећала своју помоћ у борби против Исламске државе тако што ће наставити да наоружава Курде, подржава ирачку владу и наставити да шаље хуманитарну помоћ угроженим цивилима. Према речима Дејвида Камерона, ''Овде није реч о британским трупама на земљи'', већ о ''заједничком наступу са другима у уништавању терористичке претње''. Ускоро на дневни ред владе стиже и одлука о ваздушним нападима против Исламске државе.

Француска је већ почела са извиђачким летовима изнад Ирака. Уз то, поделила је преко 18.000 метака калибра 50 mm за борбу против исламиста. Такође, француска авијација учествује у нападима на терористе у Ираку као и у хуманитарним летовима.

Немачка је обећала борбу против пропаганде и регрутације припадника Исламске државе. Стога, Немачка је забранила све активности којима се подржава ова организација, укључујући и забрану чувених црних застава групе. Немачка је такође најавила војну помоћ курдским борцима у Ираку, а падобранци Бундесвера нуде обуку.

Канада је обезбедила војну опрему и муницију за борбу против Исламске државе. Канадски премијер Стивен Харпер је такође најавио да ће више од 50 припадника специјалних снага бити размештено у Ираку као саветници.

Остале државе из ове генерације такође су, свака на свој начин, допринеле борби против исламиста у Сирији и Ираку, било војном опремом, обуци или хуманитарној помоћи.

Друга генерација

Другу генерацију држава које су се придружиле коалицији земаља против Исламске државе чине: Саудијска Арабија, Катар, Јордан, Египат, Хрватска, Јапан, Шпанија, Норвешка, Белгија, Финска и Грчка.

Јордан је обећао кључну улогу када је реч о обавештајним делатностима против Исламске државе. У том контексту, бивши министар спољних послова ове земље, Марван Муашер је рекао да ''нико нема поузадније податке о активностима ИСИЛ-а од Јордана''.

С друге стране, Саудијска Арабија је понудила да ''обучава побуњенике'' на својој територији. Такође је већ послала УН помоћ вредну 500 милиона долара за Ирак. САД желе да Саудијска Арабија, заједно са Катаром и Египтом, на својој телевизији промовише анти-ИСИЛ поруке.

Египат има ''критичну улогу'' када је реч о бори против Исламске државе, наводи амерички државни секретар Џон Кери. Најављујући значајан културни помак против Исламске државе, велики муфтија Египта је наводно осудио групу, уз изјаву да борба против ове групе није у супротности са исламом.

Катар је извео неколико хуманитарних летова док су остале државе понудиле оружје и муницију, попут Хрватске.

Према наводима Стејт департмента, званичници још двадесетак земаља су понудиле помоћ. Реч је о државама коју су недавно понудиле помоћ САД и представљају, незваничну, трећу генерацију држава које су постале део ове коалиције. Нови Зеланд, Румунија и Јужна Кореја су међу овим државама и оне су најавиле пружање хуманитарне помоћи, вредности од око 1.2 милиона долара. Међу ове државе спада и Србија која, у писму премијера Александра Вучића упућеном председнику САД Бараку Обами, наводи да Влада Србије подржава борбу против Исламске државе Ирака и Леванта и да је спремна да, скромним средствима којима располаже, ту борбу помогне.

Иран и Русија?

Две земље, које имају веома затегнуте односе са Сједињеним Државама, увелико разматрају да се придруже америчкој колацији у борбу против Исламске државе. Руски председник Владимир Путин је на недавној седници Савета безбедности изјавио да ће размотрити да ради са међународним партнерима по овом питању, а иранска влада је саопштила да је спремна да сарађује са САД у борби против милитантне групе, у замену за ''мало слободе'' када је реч о иранском програму за обогаћивање уранијума, извештава Ројерс.

Штавише, Иран се већ ''уортачио'' са САД када је почео да наоружава Курде против Исламске државе, у периоду када су САД спроводиле ваздушне нападе против исламиста у Ирачком Курдистану. Зато и не изненађује последња изјава Џона Керија, у којој тврди да ''Иран има веома важну улогу да одигра у борби против Исламске државе''.

Што се тиче Русије, одлука Кремља да сарађује са члановима коалиције долази у кључном тренутку у борби против Исламске државе. С обзиром да је Москва у пријатељским односима са владом у Сирији и Ирану, јасно је да ће помоћ Русије бити кључна. Уз то, треба свакако имати на уму да Москва, као у осталом и друге државе коалиције, има сопствене разлоге због којих жели да буде део коалиције. Поред политике подршке режиму председника Башара ал-Асада, реч је о руском морнаричком објекту у сиријском граду Тартус, који је једина стална лука руске морнарице изван бившег Совјетског Савеза.

Сирија?

Паралелно са најавом борбе против Исламске државе, поставило се и питање владе у Дамаску и председника Башара ал-Асада. Да ли он треба бити позван у борбу против Исламске државе, заклетог непријатеља режима у Дамаску?

Нажалост, представници Сирије нису присуствовали седници Савета безбедности прошлог петка, али полако преовладава осећај да ова држава више не сме бити игнорисана. "Ви не може да искључите Сирију" из рата против Исламске дражве, изјавио је сиријски амбасадор при УН Башар Ја'афари. Међутим, према последњим изјавама председника Обаме, подршка у борби против исламиста биће понуђена само припадницима тзв. сиријске опозиције. Да ли ће, како овај сукоб буде напредовао, доћи до промене и у овој политици, остаје да се види.

Лидери из целог света долазе у Њујорк где ће се одвијати 69. заседање Генералне скупштине Уједињених нација. Очекује се да председник Обама и на овом форуму промовише своју стратегију борбе против Исламске државе и придобије још савезничких земаља за своју коалицију.