Зашто је социјализација битна за здравље вашег пса?

Страх и лучење штетних хормона

Пси који нису социјализовани плаше се необичних или нових околности. Страх код пса узрокује активирање неуролошких сигнала који подстичу разне жлезде на лучење хормона. Адреналин и кортикостероидни хормони изазивају убрзане откуцаје срца и убрзано дисање, као и повећање крвног притиска. У ишчекивању потенцијалног напада и борбе пас је пажљивији, његова перцепција и рефлекси су појачани. Али кортикостероиди такође изазивају доток крви у бубреге и црева, повећавају цепање мишића и сузбијају имунитет.

Недовољно социјализовани пси који су често изложени оваквим ситуацијама под великим су стресом. Изложеност деци, селидбе и путовања, честе изложбе и шишање могу негативно утицати на здравље вашег пса, пише pawnation.com.

Компликовани ветеринарски прегледи

Недовољно социјализовани пси, који на страх реагују агресијом, чине комплетан систематаски преглед или лечење немогућим. Због померања или отимања животиње врло је тешко проценити здравље срца и плућа, опипати зглобове, мишиће и абдоминалне органе, а стављањем брњице онемогућава се зубарски преглед. Инфузија или стављање катетера у таквим случајевима мисаона су именица. Стручњаци такође наводе да седација или анестезија, у комбинацији са срчаним аритмијама које настају услед страха, могу проузроковати фатални исход.

Недовољно вежбања

Власници недовољно социјализованим псима често ускраћују вежбање. Томе су нарочитио склони власници великих паса, који се у било ком тренутку могу отргнути и напасти другог пса. Резултат таквих испада понекад могу бити огромни рачуни ветеринарских прегледа и лечења паса “жртава”. Такође, ускраћивањем шетње, трчања, хватања и доношења објеката и других врсти вежби, повећавају се шансе да ће пас бити гојазан.

Неадекватна нега

Многим псима потребна је честа и темељна нега како би се очувало здравље њиховог крзна и коже. То значи да пас мора дуже време да буде миран како би фризер могао да га ошиша. Код недовољно социјализованих паса ова процедура је немогућа. Или је потребно везати га, што може проузроковати настајање повреда, или се може десити да га фризер повреди маказама. Употреба седатива у таквим случајевима се не препоручује јер може доћи до супротног ефекта - пас може постати још агресивнији и опаснији.

Закључак се намеће сам – за добро здравље пса кључна је рана социјализација. Најбоље је спровести је између треће и дванаесте недеље. Потребно је да штенци остваре контакт са људима и другим псима, навикну се на саобраћајну гужву и буку, као и на различите друштвене ситуације. Препорука је да се уводи седам нових ситуација сваке недеље, све док штене не напуни шеснаест месеци. Са дресуром (послушност) треба одмах почети.

Предлози ветеринара да са социјализацијом треба почети након примања свих вакцина у потпуности су застарели. Штене не може да прими све вакцине пре шеснаесте недеље, а тада је већ касно за почињање са социјализацијом. Студије су показале да штенци, код којих је спроведен само први део вакцинације, нису под већим ризиком за добијање парвовируса од штенаца код којих је програм вакцинације комплетно спроведен.