Зашто су неки брендови у Србији скупљи него у Риму?
Брендирана гардероба и обућа у бутицима и шопинг моловима у Србији кошта више него у Бечу, Минхену, Барселони или Риму, а на цену, између осталог, утичу лоша конкуренција, слаб промет, осцилације курса и скупљи кредити.
Гардероба и обућа познатих марки у Србији су знатно скупљи од истих модела у земљама Европске уније. Звучи скоро невероватно да иста јакна која у Аустрији или Немачкој кошта 19 евра, овде кошта 3.890 динара. Догоди се да у Италији сако кошта 49 евра, а овде се код истог трговца такав модел продаје за невероватних 14.000 динара, пишу Новости.
Главни разлози скупље гардеробе у нашим бутицима него у Бечу, Барселони или Риму, свакако су недовољна конкуренција и доминантан положај појединих трговаца, али и формирање цена гардеробе из централа модних кућа у иностранству.
Оне имају неколико ценовних нивоа, а најнижи је на матичном тржишту. Отуда разлике цена за брендове у трговинама Newyorkera, Заре, Берсхке, Страдивариуса...
Важан фактор који подиже цену истог производа у Србији у односу на ЕУ је и неразвијеност тржишта. У структури цена су трошкови финансијског капитала, али и скупих услуга из државног сектора који су у свету мањи него код нас.
Далеко мања продаја него у земљама ЕУ, уз процентуално веће фиксне трошкове подиже цене одеће и обуће, али и друге робе, тврди привредни консултант Драгољуб Рајић.
Промет бутика у центру Београда на месечном нивоу десетак пута је мањи него промет таквог базара у Минхену, Бечу или Риму. Један од разлога високих цена је и појединачна, а не серијска набавка робе. Трговци одећом у Србији једноставно нису озбиљни купци робе у већим количинима као њихове колеге у европским земљама.
Када купујете малу количину одеће, набавна цена је и до 35 одсто виша у односу на оне које купе по десет пута више и то је главни узрок зашто је, на пример, у аустријском Парндорфу иста кошуља више од 30 одсто јефтинија него у Београду.
У ПКС кажу да трговци више цене одеће и обуће у односу на земље у окружењу и ЕУ, правдају нестабилним курсом динара, инфлацијом и великим трошковима пословања, што нема никаквог оправдања.
Прочитајте и:
