ЈЕДАН (НЕ)ОБИЧАН ИЗЛАЗАК ТРИ ПРИЈАТЕЉА: Оне константно ВАРАЈУ момке, а он проживљава тежак РАСКИД (ФОТО)

Слабоосветљеним подземним пролазом одзвањао је звук Јаниних штикли и љутити Радов глас (бог је сведок, тешко га је слушати и у нормалном тоналитету).

- Немам појма зашто сам и кренуо. Где, заправо, идемо?

- Опусти се, Радец, ово је наша ноћ, а и имамо разлога за славље – унапређен си.

- Ма дај, осећам се као прегажени кер.

- Видећеш, ово је наша ноћ...

- Да, како да не...

Јана је упорно покушавала да одржи позитивне мисли и да избави друга из бедака. Глупост је што се препустила том немогућем подухвату. Ако је ико добро познавао Рада Протића то је била она. А његове депресивне фазе, само су могле проћи саме од себе и увек их је прекидало некакво филмско разрешење. У том тренутку се сетила његовог разговора за посао на који је отишао мортус пијан и у сјебу а категорије, али је некако као и увек уметношћу речи или неком урођеном срећом, прошао и добио радно место.

Радове мисли су биле већ на другој страни. Већ дуже време је осећао бол у себи, она му чак није дозволила да максимално проживи радост дугоочекиваног унапређења. Никако није желео да та бол пређе у навику. Размишљао је о наступајућем периоду озарености, знао је да ће он доћи. Али када?

Немирне мисли пријатеља на тренутак је прекинула прејака светлост ноћног клуба, који баш и није деловао ноћно.

- Сместа излазимо одавде, Радец. Толико је светло да не бих смела да погледам неког типа, а камоли да се са њим њушим или пољубим.

- Свеједно ми је...

Јана Секулић била је позната по својој насушној потреби – мушкарцима. Сваки њен излазак био је попут трансфузије крви човеку на самрти. Литар флерта, литар кокетерије и пола литра пољубаца и жива је наредних пет дана. Била је већ скоро три године у озбиљној вези са Станком, а годину и по са Павлом. Да била је то једна од оних ретких жена са више живота у себи, а једним срцем. Радец никада није у потпуности разумео своју другарицу нити је подржавао њен начин живота, али му је зато у глави био задатак – само је сачувај од ње саме или од једног од њених момака.

Други клуб је још мање обећавао. То је, заправо, била некаква рупчага са мноштвом упарађених жена и мушкараца у незаситој жељи да алкохолом и гегањем нађу смисао у свом бесмислу. Целим местом брзином епидемије свињског грипа шириле су се речи турбо-фолк хита.

Друга дестинација је напуштена много брже него прва. Без успеха су покушавали да на било ком месту пронађу скровиште – уточиште; налити се, изђипати, па полако кући... Услови за провод нису били неиспуњиви, али нигде им ђаво није дао мира или боље рећи позитивног немира. Лутање је прекинула Светлана. Покупила их је таксијем. Почела је своју беседу, а возачево присуство није било никакав проблем.

- Само да знате прекинула сам секс када сам се сетила да сам вам обећала да ћемо заједно изаћи да прославимо Јокчево унапређење.

Истина је била сасвим другачија. Светлана никада не напушта мушкарца, а нарочито не у пола чина. Убрзо су Јана и Раде сазнали у ком грму лежи зец. Мирослав, Светланин дечко заспао је током акције. Хоризонт Цециних очекивања био је изневерен – по српски – попиздела је, па је решила да обави свету пријатељску дужност.

Док су улазили у просторије ноћног клуба ''Витраж'', сва три пријатеља прожела је некаква позитивна вибрација. Заузели су традиционално место на галерији, наздравили и препусти ли се песми, плесу и ускомешаним мислима.

Светлана је у маси људи покушавала да пронађе Велимира. Где Мића стане, Веља продужи – често је у шали говорила. Одговорно је тврдила да су мушкарци свиње и да их треба варати, пре него што они начине прељубнички чин у женску некорист.

Раде се препуштао неочекиваној ерупцији оптимизма у себи. Играо је све до тренутка док га песма није сетила на оно што је потискивао. Прошло је већ месец дана од његовог раскида са Иваном. Била је то једна од оних љубави које имају добру тенденцију да успеју, али су заправо неостварене и због те чињенице никада завршене. Радец никада није умео да воли са пола срца, давао се у потпуности и врло често због тога напуштао или био напуштен. Није само песма терала до врага неочекивано стечени оптимизам, већ и познати мирис парфема. Почео је да шапуће увежбану технику за протеривање сјебатитис мисли.

Заводљивм осмехом и покретима Јана је поздрављала мушке погледе. Уживала је у њима и предавала им се свим бићем. Знала је у дубини душе да ће промена доћи. Јанче није била од делатних људи. Препуштала се животу, под паролом – све ће се само решити. Знала је да њена два мушкарца нису оно што она жели, чак ни када би их спојила у једног. Чекала је трећег – оног правог. Јер, забога, права љубав се не тражи, она се чека.

Зазвонио је Цецин телефон. Брзо је покупила своју торбицу поздравила се и нестала брзином светлости. Да ли је то био позив од јавног или тајног типа, сазнаће се уз јутарњу групну кафу.

Пред фајронт двоје пријатеља се упутило ка подземном пролазу где је прича почела. Јана је чврсто загрлила Радеца, пошто је приметила немир на његовом пијаном лицу.

- Увек се сетим оне реченице – ако ти је нешто у мислима, значи да је још увек вредно труда.

- Не сери.

Вештачку светлост уличне расвете убрзо је заменило излазеће сунце - нови дан ступа на сцену.