На Сајму књига отворена изложба "Песма помера брда" поводом десетогодишњице смрти песника Миодрага Павловића (1928 – 2014)

“Песма помера брда”, изложба на Сајму књига поводом десетогодишњице смрти песника Миодрага Павловића (1928 – 2014) отворена је у хали један А у организацији Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат уз подршку Министарства културе.

Поред двадесет паноа који говоре о животном путу и песничком делу славног писца, приказани су и лични предмети из његовог легата који се налази у оквиру Адлигатовог Музеја српске књижевности и Музеја књиге и путовања. Писаћа машина, кравата, омиљена кошуља и награде Миодрага Павловића, уз велики број књига са посветама – Павића, Бећковића, Симовића, Ливаде и других славних писаца, али и дела и рукописа самог Павловића као и посвета Зорана Ђинђића могу се видети на изложби. На квалитет Павловићевог дела посетиоце Сајма подсећа неколико песама по избору ћерке Кристине Павловић.

Посебан део изложбе посвећен је кумству Павловића са Владетом Јеротићем и његовим пријатељствима са класицима српске књижевности али и врсним уметницима и научницима.

- Тачно је десет година како Павловић није са нама, како је отишао да ствара поезију на другим световима а о његовом земаљском животу и стваралаштву најбоље сведочи богата библиотека смештена у Музеју српске књижевности Удружења Адлигат. Нама и Србији на понос, за вечност - изјавио је Виктор Лазић, аутор изложбе и почасни председник Адлигата.

Поводом десетогодишњице смрти његова ћерка, Кристина Павловић, која је са својом мајком Мадленом Павловић основала очев легат, поклонила је још шесто књига из очеве и мајчине библиотеке, уредно спакованих у седамнаест поштанских кутија. Грађа се налазила у Дрездену, а перузимање је учињено у Бечу. Међу књигама које су стигле у Београд су дела са посветама Павића и Бећковића, те угледних грчких и немачких писаца. Део ових предмета такође је по први пут јавности приказан на сајамској изложби.

Миодраг Павловић је отац модерне српске поезије, оригиналан и упечатљив есејиста, академик САНУ, дугогодишњи уредник издавачке куће “Просвета”.

Павловић је Новосађанин, завршио е Медицински факултет али се прославио као песник и то већ својом првом збирком “87 песама” објављеној 1952. године. Та збирка је прекретница новије српске поезије, она је у потпуности определила животни пут Миодрага Павловића, па је због тога оригинално прво издање, ауторов примерак, изложено на сталној поставци у његовој спомен соби у Адлигату. У тој збирци, насупрто тада водећем соцреализму који се успешно интегрисао и у литературу, Павловић се окреће модерним вредностима и тражи ревалоризацију неправедно заборављене песничке прошлости, што је у том тренутку било храбро. Успоставиће нови тип српског песништва, а његових “87 песама” ће означити коначан раскид целе генерације са наметнутим догмама у стваралаштву, пре свега естетским, затим и идеолошким.

Његов утицај се као плима ширио испрва Балканом, затим и Европом. Тешко је наћи европски језик на који нису провеђени његова поезија и есеји. Нарочито је постао популаран у Немачкој, где га је преводио вишедеценијски пријатељ, славни немачки преводилац за словенске језике Петер Урбан. Судбина ће ову двојицу великана повезати и после смрти: захваљујући Павловићевој ћерци Кристини, Урбанов легат је такође стигао у Србију и сада се налази одмах до Павловићевог, да и у београдској вечности заувек другују. Захваљујући изванредним преводима Павловић постаје и редован члан Европске академије за поезију.