Ратни цртежи, романтичарски пејзажи ДОСТОЈНИ НЕЗАБОРАВА: Изложба дела Зорана Петровића (ФОТО)
У галерији РТС-а вечерас су приказана дела Зорана Петровића. Зоран је био сликар, вајар, писац и редовни професор Академије ликовних уметности у Београду.
Сагледавајући целокупно дело Зорана Петровића, није тешко схватити да се ради о уметнику изузетних стваралачких могућности не само у области ликовног, већ и књижевног - једном речју интелектуалног стваралаштва. Стваралаштва у сталном успону: ратни цртежи, соцреалистичка тематика, романтичарски пејзажи, поетски реализам, машинизам... до потпуно јасне философске концепције савременог размишљања, објашњава историчар уметности Софија Љубичић.
Сликарски почеци младог уметника карактерише занесеност послератном изградњом и диригованом уметношћу социјалистичког реализма. Настају слике и цртежи везани за радне акције - са циљем да се уметност приближи радном човеку. Веома брзо у том кратком укључењу са другим уметницима, Петровић схвата да лична перцепција и најдубља осећања треба да надјачају задате теме.
Тада, снагом својих осећања, окреће се интимном доживљају тематике коју жели да слика - вођен војвођанским поетским духом. Ослања се на традиционално међуратно сликарство београдске школе. Слика пејзаже војвођанске равнице, банатске паоре, сеоска дворишта, куће, ентеријере - пуне емоција и мириса родног Сакула. Дела одишу смиреношћу, топлином сочног колорита.
Боравак ван земље у највећим центрима културе, као и многобројни контакти са страним уметницима, учвршћују и проширују видике и несумњив таленат овог значајног уметника посебног сензибилитета.
Посета текстилној фабрици „Петар Драпшин" у Бечеју и сусрет са разбојима и машинама, свакако да је кључна тачка у даљем размишљању и сагледавању могућности ка оплемењивању односа човек - машина. Ко је коме потребнији?
Идеје које почиње да остварује увлаче га у све дубље понирање у људско схватање саме конструкције машина, њену структуру - до тога да ликовно уобличава сваки њен склоп. Тако на непосредан начин постепено, линијом даје цртежима асоцијативну представу - било да жели људску или животињску персонификацију.
Цртеж стално негује, а линија добија на динамици. На моменте је усковитлана, често прекинута, повремено тачкаста или пак прекинута црним мрљама. Тако гради композицију на контрастима светлог и тамног, а колорит му је по правилу сведен на три тона - бело, сиво, црно.
Поетичност и хуманост дубоко уткана у војвођанску душу уметника дала му је снагу да у скулптурама асоцијативне сиболике доминира жеља аутора да изнедри благост и хуманост - коју уметник жели да им да, и да машине са убојитом наменом могу се мисаоним контекстом другачије сагледавати (Агресор, Ратничка форма...).
Петровић у свом опусу оставља скулптуре у јавним просторима Томиславци, Брискол (Вршац), Ново Орахово и Равне на Корошкем (Словенија).
Поред педагошког рада на Факултету ликовних уметности од 1949. до 1986. године у Београду, оставио је значајна награђивана књижевна дела - „Село Сакуле, а у Банату", „Пенџери равнице"... радио и телевизијске драме, сценарија за филмове.
Зоран Петровић (Сакуле, 1921-Београд, 1996) био је сликар, вајар, писац и редовни професор Академије ликовних уметности у Београду.
- Учесник НОБ-а, и са групом сликара III армије излаже 1945. године у Новом Саду.
- Академију ликовних уметности у Београду завршава 1948. а специјални курс у класи Ђорђа Андрејевића Куна 1949. године.
- Био је члан групе „Самостални" и један од оснивача „Децембарске групе".
- Активно је учествовао на бројним ликовним колонијама: Сента, Бечеј, а основао је колоније "Ечка" у Зрењанину и Бачкој Тополи.
- Излагао је на 33 самосталних и близу 200 колективних изложби у својој и многим европским земљама, Америци, Азији. Израдио је четири скулптуре у јавном простору.
- Добитник је већег броја награда и признања: "Салон 59", Ријека; Награда на Меморијалу „Надежде Петровић", 1960. Чачак; 1961. Награда „Леинер" фондације за иностраног цртача на ВИ Бијеналу у Сао Паолу... Седмојулска награда СР Србије 1962. ;1986. Велика плакета - Унирвезитета уметности, Београд; Орден рада са црвеном звездом, 1987. ...Почасни грађанин Вршца.
- Написао је седам драмских текстова: „Село Сакуле, а у Банату", „Пенџери равнице"...радио и телевизијске драме, сценарија за филмове.
- Дела му се налазе у домаћим и иностраним галеријама и музејима, многобројним установама, приватним домаћим и иностраним колекцијама.