НА КАЛЕМГДАНУ ПЛАЖА У ЗАТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ - плануле карте за "Сунце и море", и то са разлогом
На Битефу владало највеће интересовање за литванску оперу перформанс.
За викенд у Београду у павиљону Цвијета Зузорић на Калемегдану приказана је опера-перформанс „Сунце и море“ ауторки Ругиле Баржуткаите, Ваиве Граините и Лине Лапелите. Реч је о једном од најпознатијих сценских перформанса данашњице, добитнику Златног лава на 58. Венецијанском бијеналу. „Сунце и море“ је приказано широм света на различитим фестивалима и институцијама као што су БАМ Бруклинска музичка академија (Њујорк), Музеј Хамер, МОЦА и ЦАП УЦЛА (Лос Анђелес), Театро Аргентина (Рим), E-Werk (Лукенвалде), ЛИФТ, Серпентине и We Аре Lewisham (Лондон), Хелсиншки фестивал (Хелсинки), Фестивал у Сиднеју и Међународни фестивал Сантиаго а Мил (Сантјаго де Чиле).
Домаћа публика је имала ту част да погледа ову оперу у оквиру 57. Битефа и то у 8 термина распоређених у извођењима од по сат времена суботом и недељом у периоду од 18 до 21 час. Управо је највеће интересовање домаће публике на најугледнијем домаћем позоришном фестивалу владало за ову несвакидашњу и инспиративну представу, те су карте за свих осам извођења брзо распродате.
"ДЕЦА СУНЦА" ОТВОРИЛЕ БИТЕФ - суптилно промишљање о епидемији ковида кроз призму класика Максима Горког
БОРО ДРАШКОВИЋ У СУЗАМА ОТВОРИО БИТЕФ: "Како онда толико позоришта, а свет никад гори?"
ПАКАО, ТО ЈЕ ЈЕЗИК - "Божанствена комедија" од пет и по сати приказана као пролог 57. Битефа
Њено постављање у Београду захтевало је посебне услове. Наиме, био је потребан простор на два нивоа. На доњем нивоу распросрто је неколико тона ситног песка како би се створио утисак пешчане плаже у затвореном. Горњи ниво је резервисан за гледаоце који су са спрата гледали "дешавања на плажи". У тренутку када уђу у овај простор, представа се већ одиграва и двадесетак глумаца различитог старосног доба певају своје певачке деонице. По површини су разбацани бројни пластични предмети – фризби, чаше, флаше, играчке, весла, лопте, бицикле. Иако се радња одиграва на плажи, волшебно је одсутно море, а не чује се ни вода. Снажни рефлектори и одсуство сенки сугерише да се радња одиграва усред поднева, када је сунце најврелије. После сат времена перформанс се не завршава заиста, него се понавља за нову публику. Да ли је ова плажа пакао или рај на земљи? Вероватно оба. Попут забаве у Буњуеловом надреалистичком филму "Анђео уништитељ" са које нико не може да оде, тако се и овде стиче утисак да туристи са плаже остају заробљени у стондираној утопији.
Тачка гледишта са које се посматра ова опера је врло важна. Како су ауторке већ истицале, било је потребно да се поглед гледаоца очуди, односно да гледаоци добију подсвесну илузију да посматрају људе као неку посебну врсту животног облика. Поглед са висине не значи и арогантни и осуђивачки поглед према хорди туриста, већ напротив из овог искошеног, нетипичног видика на плажу ствара се један дубоко хумани однос према људима чије приче можемо да препознамо као своје или као приче људи око нас - један пар игра бадмитон, други се излежава на сунцу, један сањари уз књигу, док други храни децу, трећи мази пса, четврти се мршти на све што се креће. Напослетку, они могу да изгледају као гомила удешених и естетизованих покретних фотографија људи чија летовања сваког јула и августа гледамо на фидовима друштвених мрежа. Такве људе не можемо да осуђујемо, јер то смо ми, људи који су радили читаву годину како би могли десет дана да проведу на мору.
Иако је реч о опери, ова категорија се мора схватити условно. Музика је наснимљена, не постоји диригент, ни музичари. Глумци певају на малим микрофонима најчешће у оперском распону гласова, али су композиције ближе популарној музици. Донекле подсећају на стваралаштво Лори Андерсон и Роберта Шелија – она је минималистичка, распевана, весела, помало настрана, алузивна, духовита и предивно отпевана, Стихови су поетски (либретисткиња Ваива Граинита поред драма пише и поезију), алузивни, шашкасти, пуни хумора чак и када певају о трагичним догађајима. Иако на плажи има двадестак особа, већина нема сопствену арију. Од оних који је имају, реч је о ликовима који се налазе негде између поетске алегорије и типских јунака - ту су богата мајка, филозоф, радохоличар, сирена, мизантропкиња, вулкански љубавници (могући омаж поетском роману "Аутобиографија црвеног" канадске песникиње Ан Карсон), 3Д близнакиње и др.
У самој представи се могу интерпетирати различите теме, али су екологија и еколошка тиха апокалипса у центру, а око њих се плете венац различитих мотива и питања. У свету науке постоји концензус да уништавамо планету и да полако али сигурним кораком јуримо у еколошку катастрофу. Где смо ми у читавом тој данашњој апокалипси? Па тамо исто где и карактери ове представе, преокупирани собом и својим животима, Искуство сваке особе која пева арију у овом перформансу је индивидуална манифестација те катастрофе. У овој опери, људи су знакови и симптоми катастрофе једнако колико су и узроци. Стога, како изгледа катастрофа која нас погађа? Па, готово неприметно уроњена у свакодневицу
Добро је познато да већи део еколошки усмерене уметности склон појачавању наших чулних опажаја како бисмо могли боље да чујемо и јасније видимо размере климатске кризе и еколошког колапса данашњице. "Сунце и море" делују на сасвим другачијем нивоу. Сажета слика тренутног стања савременог света и његове дистопичке будућности преноси се кроз препознатљиво, свакодневно, банално. Наизглед обичне, спонтане животне ситуације - људи једу ручак, разговарају, умарају се, заљубљују, одмарају, деца се играју, пси лају - појачава реалистички ефекат и омугућава гледаоцима не само да воајерски проведе неко време на плажи међу карактерима, већ да своју свакодневицу изједначи са еколошком катастрофом. Глобално загревање је толико нормализовано да фрапантна чињеница да је лета 2023. године оборено више рекорда у мерењу температуре на европском континенту исто онолико (не)узнемирујућа колико и питање где отпутовати, где ручати и шта видети на одмору овог лета. Или, можда, још сликовитије, глобално загревање нас се тиче на нивоу практичног проблема колико јаку крему за сунчање да користимо на нашем летовању. Стога није чудно што оперу отварају стихови о креми за сунчање: "Дај да намажем ноге/да се не би љуштиле, пуцале, цепале./Додај ми, ја ћу те намазати/да не би поцрвенео као рак".
Природа еколошке катастрофе се саопштава кроз перформанс без моралисања, без држања лекције, чак, можемо речи, да је све изречено са пуно топлине. То је оно где "Сунце и море" тако дубоко делује на гледаоце. Плажа коју гледамо осликава нашу свакодневицу и поступке обликоване силом касног капитализма који се заснива на логици људске ефикасности и бескрајној потрошњи ресурса. Еколошка апокалипса овде није испуњена спектакуларним ужасима буке и беса, већ се представља као оно што еколошки писац Роб Никсон назива "споро насиље", где се еколошка катастрофа не дешава у наглом пламену, већ у постепеном и бесповратном пропадању које не примећујемо јер је нормализовано. Та нормализација укључена у свакодневну комодификацију јесте песма сирена, а сви знамо да милозвучни глас митолошких бића несвесно воде морнаре директно у медену пропаст. Овако ће свет завршити, не са буком, већ са опојним, лако памтљивим песмама сирена које нас отупљују и чине слепе према правцу којем иде свет.
И за крај, не можемо а да приметимо колико представа "Сунце и море" на дубок начин комуницира са најважнијим еколошким класиком "Тихо пролеће" Рејчел Карсон, књига чији ће утицај умногоме предодредити и одредити модерни еколошки покрет и екоактивизам. Име "Тихо пролеће" није само метафора, оно је посведочена чињеница како је злоуотреба пестицида изазвала помор птица те више није било птичијег пева у многим крајевима Америке. Ауторке комада "Сунце и море" индиректно нас подсећају да 60 година касније у још развијенијем капитализму и још драстичнијој и већој еколошкој катастрофи данашњице не можемо ни да приметимо да ли се чује птичји пој, толико смо отупљени. А и што бисмо приметили када имамо наснимљену синтетичку музику? Како се каже у представи: "Кад моје тело умре/остаћу на пустој планети без птица, животиња и корала/Али притиском на једно дугме/ја ћу поново створити овај свет/ 3Д колари никад не нестају/3Д животиње не губе рогове/3Д храна нема цену/3Д ја живим заувек"
