"Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" - Најлепша љубавна песма преведена на преко 35 језика

Чувену песму "Чекај ме и ја ћу сигурно доћи", написао је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију. Као и већина познатих песама и ова је била инспирисана истинитом љубавном причом.

Наиме, Симонов - руски писац и песник, заљубио се у Валентину Серову, тада најлепшу и најпопуларнију глумицу. Међутим, оно што је било највећа препрека реализацији те љубави, јесте чињеница да је Валентина била удата.

Пошто је супруг генерал, којег је јако волела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успела да заволи као свог покојног супруга. А онда, ратне 1940. године упознала је Симонова, који је годинама маштао о њој. Ушли су у везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе. Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив.

Једино што га је одржавало била је фотографија и мисао на своју прелепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати. Тада је одлучио да јој напише песму која ће јој говорити колико је он воли, чак и када га не буде више.

Песму, која је требала да стигне Валентини после његове погибије је ставио у џеп, мирно ишчекујући свој судњи дан. Међутим, десило се чудо – јединица у којој се Симонов налазила некако је избегла финални удар непријатеља, и писац се, жив и здрав, вратио кући својој драгој, са песмом у џепу.

Венчали су се 1943, а песма о љубави која надјачава смрт у комбинацији са "хепиендом" обишла је цео свет, и преведена на чак 35 језика!

ЧЕКАЈ

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи

само ме чекај дуго.

Чекај ме и када жуте кише

ноћи испуне тугом.

Чекај и када врућине запеку,

и када мећава брише,

чекај и када друге нико

не буде чекао више.

Чекај и када писма престану

стизати издалека,

чекај и када чекање дојади

свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.

Не слушај кад ти кажу

како је вријеме да заборавиши да те наде лажу.

Нек повјерују и син и мати

да више не постојим,

нека се тако уморе чекати

и сви другови моји,

и горко вино за моју душу

нек пију код огњишта.

Чекај. И немој сести с њима,

и немој пити ништа.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,

све смрти ме убити неће.

Нек каже ко ме чекао није:

Тај је имао среће!

Ко чекати не зна, тај неће схватити

нити ће знати други

да си ме спасила ти једина

чекањем својим дугим.

Нас двоје само знаћемо како

преживех ватру клету, - напросто, ти си чекати знала

као нико на свету.

Но, пар наредних година није имао среће. С обзиром да су били јако популарни, пласиране су гласине да је Валентина варала Симонова док је био на ратишту и писао јој “најлепшу песму на свету“. Иако се доказало да то није истина – генерал Рокосовски, са ким су јој приписивали аферу, је већ био у срећној и дугој вези, а глумицу је срео на кратко тек неколико пута, брак глумице и писца је био уздрман.

Њена каријера креће силазном путањом, Симонов је напушта 1957, она се одаје алкохолизму и умире сама 1975. у Москви.

Србија Данас/Stil.kurir.rs/Пренела С.С.