"Није више ни жена, није баба... Шта да радимо са њом?" Нико није знао да Аница Добра ово мисли о чувеној Мири Бањац

Глумица Аница Добра недавно је изјавила да за глумице њених година долази време када се мора суочити с чињеницом да су послови ређи, улога је мање, а сценарији све ређе нуде разноврсне прилике за ангажман.  

Активна година за глумицу

Међутим, позната дама се осврнула на интензивну годину иза ње испуњену разноликим пројектима и изазовима који су је вратили коренима њеног позива. 

- И као млада глумица сам знала да ће то време доћи, и стварно сам гледала да имам некакав континуитет и у позоришту, у виду тренинга, освежење мозга. Јако је битно и да се премости то неко време када се не снима, да просто будем активна и радим оно што волим. Дакле, у прошле четири године не могу да кажем да нисам радила, јер јесам и били су то неки јако добри пројекти, али било их је мало у том временском периоду. Ове године ми се наместило да у четири месеца радим четири ствари и то је био јако велики изазов на сваком нивоу. Кренула сам са пројектима маја и тренутно снимам “Михољско лето“ за РТС. А почела сам са словеначким филмом “Бело се пере на деведесет”, који је рађен по роману који је био најчитанији у историји Словеније. Ради се о животу списатељице тог романа. То је један југословенски пројекат који је окупио све ствараоце из бивших република и мене је овај пројекат вратио коренима и суштини онога зашто сам желела да постанем глумица када сам уписивала Академију, а то је јако интензиван рад и велика трансформација. После тога сам радила документарно играни филм, о нашем сликару Петру Лубарди, кога је режирао Горан Радовановић са којим сам сарађивала пре девет година на “Енклави”. Наш сликар је имао невероватно тежак и занимљив живот и у овом филму имам једно осам улога, али сам и наратор, који води кроз ту документарно играну ствар. Трећи филм “Кућа” младе редитељке Тање Брзаковић смо снимали у Пироту, а наставићемо га у Београду. То су мале приче са великим срцем и докле год имам прилику да радим некакве карактерне улоге, то за мене има смисла, и испуњава ме. Такве улоге мени пуне батерије колико год исцрпљујуће биле - истакла је својевремено глумица.

Први филм сам снимила са Миром Бањац

Аница Добра се на Палићком филмском фестивалу, на њено велико задовољство, срела са Миром Бањац. 

- Свој први филм “Живот радника” из 1987. године сам снимала са Миром Бањац. Тада је Мира дала мени и руку и срце и памет и водила ме је до данашњих дана и помагала. Када сам радила представу “Корешподенција” назвала сам Миру Бањац и замолила је за благослов, зато што је то њена представа коју је играла тридесет година. Ми смо “Корешподенцију” играли у Звездара театру и она ми је тада рекла пар јако важних и битних речи, и опет ме је подржала. Затим, када је Мира била у жирију позоришног фестивала у Алексинцу, где сам добила награду, дала ми је такође један јако велики комплимент. Играла сам “Хипнозу једне љубави” Душана Ковачевића. Сећам се да је била у жирију и како је тада око себе нон стоп питала када ћу да изађем на сцену, а онда је на пола представе схватила да ја глумим од почетка, али да ме она уопште није препознала, зато што играм једну старију жену, али сам била потпуно трансформисана. Сећам се да ми је пришла да ми додели награде и рекла ми је да ме чекају карактерне улоге и да сам сада ушла у ту фазу и да само наставим тим путем. Сва три филма која сам претходно напоменула иду у том правцу. Докле год будем имала срећу и привилегију да добијам такве понуде, ја сам на правом путу. 

Уметница напомиње да сви глумци чекају да буду позвани за неки пројекат. 

- Наравно, постоји и да свима будемо на оку, у контакту... То се мени прича од када сам била јако млада глумица. Тада се излазило у Ступици и ако ниси тамо, ко ће вас видети? Али десила се друга срећна околност, а то је да је тада постојала само једна Академија у Београду и да су редитељи, директори позоришта и други заинтересовани долазили на глумачке испите и на тај начин регрутовали младе глумце. И просто, је то била срећа за све интроверте, мислим можда је сад то чудно као глумац па си интроверта. Ја не знам да ли сам интровертни екстраверт или екстравертни интроверт. Дефинитивно нисам некако ко хрли у јавност, коме то прија и драго ми је што сам почињала у времену када је то некако функционирало другачије - нагласила је Аница.

Долазе разне фазе у глумачком животу једне жене

Глумица се осврнула и на млађе генерације глумаца, те дала суд о различитим фазама живота једне глумице.

- Данас, млади глумци, причају пет језика, јашу, кувају кафу у исто време, мачују... Значи потпуно невероватан мултитаскинг. Хоћу да кажем да сам ја само усресређена на свој посао. Када сам била веома млада глумица, имала сам ту срећу да радим и са Миленом Дравић и са Батом Живојиновићем и са Бором Тодоровићем, са Гагом Николићем... Посматрајући велику Миру Бањац која ми је од малих ногу била инспирација и благослов, научила сам врло рано да долазе разне фазе у глумачком животу једне жене. То креће у неким одређеним годинама - постоји прво нека пауза, некакав “мртви простор”, где одједном глумица постаје невидљива, јер нико не зна где да је смести. Није више ни жена, није баба... Шта да радимо са њом? И то је једна страна медаље, а друга је што се просто слабије пишу улоге за жене у неким познијим годинама - говорила је Аница Добра, а преноси "Блиц".