Брат му је ПРИЗНАО НА САМРТИ да га је ПРЕВАРИО - Никола Симић сазнао сурову истину: "Нисам га питао..."
Он је заслужан што је ушао у свет глуме.
Глумац Никола Симић остаће упамћен по маестралним улогама које је одиграо. Његов узор је био старији брат, Славко Симић, који се исто бавио глумом.
Међутим, за разлику од брата, Славко није имао тако богату и успешну каријеру, али смо ипак волели да га видимо, углавном у тумачењу топлих и драгих људи пуних разумевања.
Овако је настала најтужнија српска песма - "Ђурђевдан" су певали на путу ка смрти: Данас сви плачу на њене стихове
Сви је памтите као атрактивну пекарку у "Варљивом лету", а ево како данас изгледа Јагодинка Симоновић у седмој деценији
Лана дел Реј препоручује својих 5 омиљених књига - "Ово остварење је најавило мрачна времена"
Николу Симића је у свет глуме увео баш његов десет година старији брат Славко.
- Вероватно да сам ја утицао на свог млађег брата Николу. Ја сам од најранијег детињства желео да постанем глумац. Одлазио сам у позориште, постао сам члан драмске дружине, одлазио на пробе. Често је са мном ишао и Никола. Можда је то утицало на њега да заволи глуму - присетио се раније Славко.
Једном приликом Никола Симић открио је како га је брат преварио и натерао да упише глуму:
- У нижим разредима гимназије сам лепо сликао, па сам, у време кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, пре десет година сам сазнао праву истину. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренео поздрав неке жене која жали што нисам пошао у уметничку школу, кад сам већ "положио пријемни испит"... Ништа нисам питао Славка, а све сам разумео. Он је у време боравка у Новом Саду живео сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму - рекао је једном приликом Никола.
Његова прва улога на филму била је 1947. у остварењу "Живјеће овај народ" према тексту Бранка Ћопића, а једна од последњих у првој сезони серије "Отворена врата", у којој се нашао у улози пијанисте Памтимо га и по улогама у "Вишњи на Ташмајдану", "Више од игре", "Леваци".
Поред глуме и писање је било његова велика љубав, па је објавио своје разговоре са Ивом Андрићем. Славко је добио Вукову награду у истом периоду када је и његов млађи брат Никола добио Ћурана за комедију.
Преминуо је 20. новембра 2007. године након борбе са опаком болешћу, у 83. години.
Србија Данас/И.С.
