18. Слободна зона представља такмичарски програм: Очи у очи са историјом и комшилуком
Такмичарски програм 18. Филмског фестивала Слободна зона, који ће бити одржан од 3. до 8. новембра у биоскопима Београда, Новог Сада и Ниша, представиће 13 остварења: шест у међународној и седам у регионалној селекцији.
Слободна зона 18. рођендан слави у драстичним друштвеним околностима - чини се да је историја актуелнија него икада. Јесмо ли научили бар нешто или ћемо изнова понављати лекције, питања су која намеће мноштво филмова из овогодишње такмичарске селекције. Међу њима су и остварења из „комшилука” која позивају на солидарност и разумевање, лично преиспитивање и сагледавање проблема из нешто другачијег угла, не само оног који смо наследили или нам је наметнут.
„Толико смо се трудили да заборавимо, а ти сад све то оживљаваш“, каже прекорно мајка ауторки филма Помрачење Наташи Урбан на питање чега се сећа из „наше ратне прошлости деведесетих“.
Редитељка се враћа помрачењу као мотиву и метафори у овом изузетном филму о сопственом одрастању током рата у бившој Југославији. Уз помоћ најближих чланова породице и пријатеља, ауторка скупља фрагменте сећања и покушава да пронађе одговор на питања шта чинити и на шта се ослонити кад се један свет сруши.
У потресном остварењу Окрени се ка сунцу редитељка Алиона ван дер Хорст проговара о смрти милиона совјетских ратних заробљеника који су изостављени из наратива о Другом светском рату, за које нико не зна и о чему нико није говорио, чак ни преживели.
Утама стиже пред домаћу публику са светских фестивала на којима је већ овенчан са 22 признања, а међу којима је и Велика награда жирија Санденса. У дебитантском филму боливијског писца и редитеља Алехандра Лоајсе Грисија, пратимо старији кечуански пар супружника који је годинама живео мирним животом у боливијском делу андске висоравни, а онда се суочио са немогућом дилемом током неуобичајено дуге суше.
Селекторка Бранка Павловић одабрала је за Међународну селекцију и наслове са неодољивим и неустрашивим јунакињама: Срећно, Лео Гранде Софи Хајнд са Емом Томпсон у улози пензионисане учитељице и удовице у потрази за оргазмом и Рабије Курназ против Џорџа В. Буша Андреаса Дрезена, са награђиваном Мелтем Каптан у улози домаћице из Бремена која, борећи се да ослободи сина из Гвантанама, стиже до Врховног суда Америке.
Међународни такмичарски програм заокружује 1341 слика о љубави и рату, документарац Рана Тала о богатом фотографском опусу угледног израелског фото-журналисте Михе Бар-Ема.
После пројекција филмова Помрачење и Окрени се ка сунцу биће организовани разговори са ауторкама.
Овогодишњи жири Међународне селекције чиниће: Александра Одић, редитељка, Бошко Простран, део уметничког дуа Доплгенгер и Незакет Екичи, уметница перформанса.
Регионална такмичарска селекција Хоризонти Балкана селектора Ивана Бакрача показује разноликост на тему менталитета Балканаца, иако покрива различите државе, историјске епохе и генерације.
„Комшије су увек ту, завирују у наше животе, али и ми понекад бивамо увучени у њихове, хтели то или не“, наводи Бакрач и истиче да је балканска филмска сцена тренутно доста стилски разнолика и да се аутори не плаше да експериментишу са различитим жанровима.
Једино остварење српске копродукције у овој селекцији је Гарбура, дебитантски дугометражни играни филм сценаристе и редитеља Јосипа Жувана који ће на Слободној зони имати регионалну премијеру, након светске одржане на престижном фестивалу у Сан Себастијану.
Главним јунацима, најбољим другарима Николи и Антонију, није баш сасвим јасно зашто њихове породице, које су прве комшије, немају добре односе већ годинама. Њиховом пријатељству ништа не може стати на пут, све док неко не постави питање свих питања: ко је први почео? У главним улогама су Франко Флоигл, Мауро Ерцеговић Грацин и Љубомир Бандовић.
О патријархалном менталитету на овим просторима говори и филм Вера сања море Калтрине Краснићи, ауторке са Косова. Она је снимила филм о жени чији ће спокојни живот, након самоубиства супруга, нарушити наметљиви рођаци који тврде да им припада Верина породична кућа. У овом остварењу видећемо како балканске жене могу много више од онога што од њих друштво очекује.
Још једна женска судбина тема је дугоочекиваног дебитантског филма Бродвеј грчког редитеља Христоса Масаласа. Нели, која је побегла из своје богате и захтевне породице, упознаје у стриптиз клубу Маркоса, малог али харизматичног гангстера, који јој помаже да побегне од очухових послушника и одводи је у Бродвеј, напуштени забавни парк у коме живи мала заједница плесача, скитница, лопова и један мајмун. Бродвеј је мешавина мелодраме, филм ноара и мјузикла, смештен у свет одметника и лопова модерне Атине.
Метроном Александруа Белка одводи нас у Букурешт и прича причу која је много више од румунске верзије Ромеа и Јулије. Година је 1972, Чаушеску је на власти већ седам година и тај диктаторски режим осудиће на пропаст љубав двоје средњошколаца.
Хоризонти Балкана представиће и филмове: Горући дани домаћој публици добро познатог турског аутора Емина Алпера, Веће од трауме Ведране Прибачић и Мирте Пухловски о женама које су преживеле мучења, силовања и убиства вољених у ратовима деведесетих, и причу о једној недељи у згради у Хрватског народног препорода редитеља Горана Девића.
После пројекција филмова Гарбура, Вера сања море, Веће од трауме и Хрватског народног препорода, биће организовани разговори са ауторима.
О најбољем филму у регионалној селекцији Хоризонти Балкана одлучиваће: редитељка Милица Томовић, новинарка Тамара Skrozza и Јелена Мишељић, продуценткиња и програмска директорка Филмског фестивала у Херцег Новом.
Свечаном доделом награда и пројекцијом финског документарног филма Рај за караоке Еинарија Паканена, 18. Слободна зона биће затворена 8. новембра у 18.30 у Дворани Културног центра Београда.
Након пројекције филма биће организован разговор са аутором.
Фестивал ће 3. новембра свечано отворити добитник Златне палме, капиталистичка сатира Троугао туге Рубена Естлунда, у Београду (мтс Дворана, 18.30), Нишу (Синеплекс, 19) и Новом Саду (Арена Синеплекс, 19.30).
Улазнице за свечано отварање у Београду су у продаји на билетарници мтс Дворане и online преко Ticket.rs, по цени од 750 динара.
Осим богатог филмског програма - више од 60 документарних и играних филмова у 14 програмских целина - публику Слободне зоне очекују и бројна пратећа дешавања у виду дебатног програма, радионица, изложби, промоција књига, разговора са ауторима...
И ове године, део филмског програма биће доступан публици у целој Србији јер ће платформа KinoKauch бити домаћин онлајн Слободне зоне од 9. до 23. новембра.